МИТРОПОЛИТ РАШКО – ПРИЗРЕНСКИ МЕЛЕНТИЈЕ СПАНДОНИДИС

Митрополит Рашко - призренски Мелентије, био је на челу исте од 1854 -1895. године. Милош С. Милојевић у својим "Путопис IV", на страници 127, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, описује митрополита Мелентија: "По свом повратку са поклоништва, већ га је другим очима гледало околно православно српско свештенство Прочитај више…

СТОЈАН НОВАКОВИЋ, ХТЕО ДА ПОКАТОЛИЧИ СРБЕ?

Главни заговорник конкордата Ј. Ј.Штросмајер, припремио је нову скицу будућег споразума, коју је министар просвете и црквених дела др Стојан Новаковић предао кнезу Милану. Предлогом је била предвиђена слобода католичке вероисповести у Србији и утврђени поступак и услови за именовање бискупа-викара, док је питање верских школа требало да се накнадно Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ О ХАЏИ РАФАИЛО ТОНИЋ, АРХИМАНДРИТ ИЗ ПЕЋИ

Како је и зашто у Призрену основана богословија, а не у Пећкој патријаршији, прочитајте "Путопис IV" од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре.  https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ На почетку поглавља, Пећка патријаршија, од странице 117, Милош С. Милојевић пише: "Држим, да је сваком бар писменом Србину, а нарочито Прочитај више…

ПОП ЈОВАН О ИВАНУ ЈАСТРЕБОВУ У “ПУТОПИС IV”

На страници 112 Путописи IV свеска од Милоша С. Милојевића, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ , описује поп Јован Поповић стање у Призрену: "Ми знамо да је ово прво корачање (рат 1876-1878 г.) српскога кнеза као прво Лазарево васкрсење, а очекујемо у тврдој нади, да ће Прочитај више…

Владан Ђорђевић о Милошу С. Милојевићу

             СУПОВАЦ 1876: "ДЕСЕТ ГОДИНА ТВОЈИМ ИМЕНОМ ЖИВУЈЕМО..." "Тако је ко хоће да диже устанак, он се друкчије нигде и никад недиже. После дугог и многог говора. вајкања, и плескања и т. д. и пошто сам им изговорио, како сам знао и умео, да узну Прочитај више…

ПУТОПИСИ IV – МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

На почетку Путопис IV, Милош С. Милојевић пише: "Као што смо већ напоменули у III св. путописа, ми би се бавили у Призрену још неколико дана, ако не и недеља, да се неје о нама рашчуло: и према томе, да се неје од стране власти строго пазило, на све јабанџије Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ – СТОЈАН НОВАКОВИЋ

Позва себе Стојан Новаковић да оспори Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша С. Милојевића, назвавши је "Влашка кецеља". Да би нешто оспоравао морао би имати некаква знања добијена образовањем. Стојан Новаковић завршио гимназију и лицеј: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2018/0350-66731884083P.pdf?fbclid=IwAR3BHGXAFV5kVH-xn1TH15fKn4xTJg9K4zTwPC5sWOTyHEr_eJic4XYAipc У научном раду Радомир Ј. Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ У ПРИЗРЕНУ

Милош С. Милојевић пише у "Путопис дела праве (старе) Србије III књига", у издању "Никола Пашић" Београд на страници 236: "Предвече опет пођемо да некако уђемо у руски конзулат, јер смо особиту потребу да се састанем са ваљаним и честитим руским консулом г. Јастребовим, али преко пута његових вратница непрестано, Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ У РАТУ

Нема Србина ко не зна за војводу Живојина Мишића, његов подвиг за време Колубарске битке 1914. године, када је из разбијене војске створио оперативне јединице и извршио успешан контранапад. Мало је познато на срамоту српског народа да је пре војводе Мишића у далеко тежим условима, већи подвиг учинио Милош С. Прочитај више…

X