Блог Милош С. Милојевић је блог активиста поштовалаца лика и дела Милоша С. Милојевића
Пише: Илија Петровић Ових дана, по интернату кружи белешка Милорада Павловића Крпе (1865-1957), професора и публицисте, србскога националног посленика, секретара војводе Мишића: “После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919 године послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сисак, Вараждин, Сушак и Огулин Прочитај више…
Пише: Илија Петровић Будући да су званични тумачи историјске науке у Србији дибидуз незаинтересовани за прошлост србскога народа, још мање за његову будућност (иако је његова прошлост – његова будућност), тај “простор” препуштен је аматерима (љубитељима, непрофесионалцима). Најчешће, ради се о добронамерним истраживачима и ствараоцима, али простоме пуку више пријају самоуверена нагваждања Прочитај више…
Скоро у исто време у јавности Србије из два различита извора доказује се да историју коју смо учили и знали није истинита. Текст из Википедије и „Путопис праве (старе) Србије 4. свеска“ од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, доказују на политичко штетно деловање југословенске Прочитај више…
После вишегодишње борбе да се расветли лик и дело митрополита Михаила у стварању независне Србије, напокон појавио се текст у Викепедији. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82) Две реченице које мењају досадашње тврдње државних историчара о јединству српске политике у 19. веку: „Митрополит ће и касније морати да брани Цркву од насртаја појединих министара који Прочитај више…
По друм идем, за друм питам, Стојанке, казуј, мори, бела Врањанке, Стојанке, ти ми, мори, памет помери! Коња водим, пешки одим, / Стојанке, казуј мори… Воду газим, а жедан сам, / Стојанке, казуј мори…1 Ово је изворна врањанска песма о прелепој Стојанки, белој Врањанки; живот несрећне хришћанске девојке Прочитај више…
Изводи из рада Српског ученог друштва који се односе на Милоша С. Милојевића. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9115?locale-attribute=sr_RS&fbclid=IwAR0f39J-TF-qP-BPHjJfq8PD9ajnI9TKSZmIqbjP_UtYTJMYc3yAMC6YUMo Оцена СУД за Одломци из историје Срба: „Београд, 12. јун 1871. П[антелија] Срећковић, члан Срп[ског] уч[еног] друштва – Одсеку историјском Срп[ског] уч[еног] друштва ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ СА СУВРЕМЕНОМ СТАТИСТИКОМ, написао Милош Прочитај више…
Пише проф. др Михаел Антоловић следбеник швапског цара Фарањиног попа Јована Руварца о романтичарској историји Србина Милоша С. Милојевића за мађарски сајт на енглеском: https://hunghist.org/issue-current/83-articles/374-2016-2-antolovic?fbclid=IwAR2mFNZ-mpWBdtDmoVThKAuU527vAxCIyV3c3pU_SCWn_2RReptVZii7UgI Из текста може се закључити да проф. др Михаел Антоловић није прочитао ништа од Србина Милоша С. Милојевића, а ни од швапског цара Фрањиног попа Прочитај више…
За Црну Бару, место рођења Милоша С. Милојевића, вежу ме два значајна животна искуства, који су свесно или несвесно утицали на мене и формирање неких животних ставова и опредељења. Рођен сам оне чувене 1948. године у месту за кога су половином 19. века писале статистике да има више од 5.300 Прочитај више…
Пише др Стеван Павловић,(Проказан као сарадник Беча и Пеште и издајник националних интереса Срба у јужној Угарској Павловић је старост дочекао у тешкој финансијској ситуацији) поданик аустроугарски у часопису Застава 19. маја 1968. године, о избору Милоша С. Милојевића за професора Велике школе. Не напада Милоша С. Милојевића већ Косту Прочитај више…
Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. О Србима три закона пише Вук Караџић 1836. године за које је 1814. Прочитај више…
You must be logged in to post a comment.