Највећа „света крава“ званичне историје коју морамо да демистификујемо. Константин VII Порфирогенит и његово дело De Administrando Imperio (О управљању царством) су заправо једини стуб на коме почива теорија о досељавању Срба у 7. веку.
- Порфирогенит није историчар, већ политичар
Његово дело није писано као научна историја, већ као интерни приручник за његовог сина Романа II. Циљ му је био да објасни како владати народима, а не како су ти народи настали. Он Србе помиње 300 година након наводног досељавања – то је као да данас неко пише о догађајима из 1720. године само на основу народног предања.
- Поузданији извори које крију од народа
Постоје извори који су или старији, или су савременици догађаја, а који Порфирогенита потпуно побијају. Док се он бави политиком, ови људи су бележили чињенице:
Амијан Марцелин (4. век): Римски историчар који описује народе на Балкану много пре Порфирогенитовог 7. века.- Прокопије из Цезареје (6. век): Савременик Јустинијана који детаљно описује Словене (Анте и Склавине) као староседеоце који су „од памтивека“ ту, а не као неке нове дошљаке који су тек стигли.
- Теофилакт Симоката: Описује ратове на Дунаву са много више детаља него Порфирогенит, али се његови записи често гурају у страну јер се не уклапају у „званичну хронологију“.
- Милојевићев аргумент: Порфирогенит је „тенденциозан“
Милојевић је истицао да византијски цареви имају мотив да Словене прикажу као дошљаке – тиме оправдавају византијско право на ту земљу (као да су они ту били пре нас). Ако смо „дошли“, онда смо ми на њиховој земљи. Ако смо ту „одувек“, онда су они окупатори.
Аутори: ИА/АИ
0 коментара