I. Морално-етички кодекс старешина
  • Професионализам: Старешина не сме показивати тромост.
  • Фокус: Забрањено је губљење времена на политичке расправе; сва пажња мора бити усмерена на војну дужност.
  • Одговорност: Старешина је директно одговоран за рад и обученост својих војника.
II. Техничка обука (Руковање оружјем)
Војник мора савладати четири основне вештине у року од 20 дана:
  1. Одржавање: Редовно и темељно чишћење оружја.
  2. Брзина и прецизност: Пуцање из пушака према правилима, уз инсистирање на што бржем и вернијем извођењу.
  3. Гађање: Нишањење и погађање циљева на дистанцама од 150 до 500 корачаја.
  4. Блиска борба: Одбрана пушком од напада копљем и сабљом.
III. Тактичка обука (Постројавање и кретање)
Вежбање формација за ефикасно дејство на терену:
  • Расипање у стрељачки ланац: Основна формација за напад и одбрану.
  • Подршка: Пружање потпоре стрељачком ланцу из расутог строја.
  • Динамика: Способност брзе трансформације — из расутог строја у мале колоније (десетине) у року од једног минута, према потреби ситуације.
IV. Мере предострожности (Безбедност и стража)
Како би се спречило изненађење од стране непријатеља, војници и старешине морају овладати следећим вештинама:
  1. Стражарење: Правилно постављање и вршење стражарске службе.
  2. Патролирање: Извиђање терена и кретање у непријатељском окружењу.
  3. Спајање стража: Успостављање непрекидне линије одбране и комуникације између стражарских места.
  4. Командовање: Оспособљавање старешина за управљање свим наведеним мерама.
V. Сигнализација и војни знаци (Комуникација)
Сваки војник мора без одлагања препознати и извршити команду дату трубом или добошем. Основни звучни знаци су:
  • Трубни и добошки збор: Окупљање јединице.
  • Узбуна: Хитно ступање у борбену готовост.
  • Маневарске команде: Прецизно кретање у правцима: Напред, Лево, Десно и Назад.
VI. Напредна обука
Тек када се овлада овим основама (техничка обука, стројеве радње, предострожност и знаци), прелази се на:
  • Сложеније облике постројавања.
  • Различите начине употребе оружја у специфичним ситуацијама.
  • Учење додатних војних знакова и тактичких радњи.
VII. Формацијска структура и старешински кадар
Јединица се строго дели на мање групе како би се осигурала контрола и ефикасност:
  • Десетина (под командом десетара).
  • Двајестина (под командом двајестара).
  • Вод (под командом водника).
  • Сатнија/Стотина (под командом сатника/стотинара).
VIII. Дужности и психологија вође (Упутство за десетаре)
Десетар није само командант, већ и заштитник својих људи. Његове дужности су:
  1. Познавање људства: Мора познавати карактер сваког свог војника.
  2. Тактички распоред: У борби, десетар поставља храбрије и способније иза леђа плашљивијих, како би их бодрили и спречили повлачење.
  3. Обука на делу: Храбрији и паметнији војници треба да обучавају мање искусне и плашљивије другове.
  4. Логистика и брига: Десетар је одговоран за следовање хране (таин) и општу безбедност своје групе.
  5. Одговорност: Директно одговара за све поступке своје десетине, укључујући и евентуално бекство.
IX. Војна дисциплина и правосуђе
  • Колективно одлучивање: Казне за војнике не изриче појединац, већ веће старешина већином гласова, осим ако командир или четовођа не преузму ту одговорност на себе.
  • Организација патрола: Старешине састављају патроле бирајући по једног или двојицу људи из различитих јединица, према потреби ситуације.
X. Специјалне улоге унутар десетине
Чак и они који нису способни за директну борбу имају своју сврху у јединици:
  • Помоћне снаге: У свакој десетини треба да буду по два војника (старији или слабији) који у миру слушају десетника, а у борби имају кључне задатке: доношење воде и расподела барута.
  • Санитетска подршка: Ако има војника без оружја, они се задужују искључиво за извлачење и ношење рањеника са бојишта.
XI. Збрињавање рањених и болесних
  • Забрана остављања рањеника: Најстроже је забрањено оставити рањеног друга непријатељу. Ако се то деси, цела десетина сноси кривицу и биће најстроже кажњена.
  • Пољске болнице (Колебе): У сваком логору морају се подићи наменске колебе за опорављање болесних.
  • Нега: О болеснима брину старији војници, припремајући им храну и издајући таин (след хране) исто као и здравима.
XII. Однос војне и цивилне власти
  • Надлежност: Војне власти се баве искључиво војним питањима. Све грађанске спорове и питања везана за села и породице решавају кметови.
  • Аутономија: Војне старешине немају право да се мешају у унутрашњу управу села и породичне односе устаника.

📜 Резиме приручника
Овај документ, настао из писама Милоша С. Милојевића, представља спој гвоздене дисциплине (строге казне за напуштање рањеника) и дубоке хуманости (брига о слабима и болеснима). Он трансформише групу добровољаца у организовану војну силу са јасном хијерархијом и моралним компасом.
Аутори: ИА/АИ