МИТРОПОЛИТ СКОПСКИ ВАСИЛИЈЕ КРЏИЋ

Још једна личност заборављена од српске историје. Вићентије Крџић (световно име Василије Крџић), рођен је 30. јануара 1853. године у Ушћу. Основну школу завршио у манастиру Студеница, где се после завршене богословије у Београду замонашио 1873. године. Игуман је постао 1887, а од 1890. био је старешина манастира Свете Тројице Прочитај више…

Каталог књига Удружења “Милош Милојевић” из Црне Баре за 2021. годину

У прилици смо представити Каталог књига Удружења "Милош Милојевић" из Црне Баре за 2021. годину. Сва издања доступна су преко нашег сајта КупДар. Срећну и успешну куповину жели Вам наш интернет тим.  

МАПА И ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБА ОДГОВОР НА НАЧЕРТАНИЈЕ

За време владавине кнеза Александра Карађорђевића 1842-1858. године, спољна политика водила се на основу програма пољског грофа Адема Чаториског "Conseils sur la conduite à suivre par la Serbie". Из Савета Чаториског настаје "Начертаније" од Србо-Турчина Илије Гарашанина. У "Начертанију" у поднаслову "Најпре да означимо наша отношенија спрема Бугарске", реченица која Прочитај више…

КАКО СУ ЈУГОСЛОВЕНИ ЛАЖИМА ПОКУШАЛИ ДА ОМАЛОВАЖЕ РАД МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Званични лист Југословенске академије знаности и уметности Загреб био је "Старине". У броју за октобар 1878. године, на страници 260, пише Љубомир Ковачевић (потрчко Стојана Новаковића): "U „ Vidovdanu “ (уредник листа "Видовдан"  Милош Поповић, рођени брат југословена Ђуре Даничића прим.аут.) za 1870. g . broj 95. u „ Novostima “ objavljenisu ovi natpisi, ne znam po čijem čitanju , vrlo pogrješno . Prvi jeod 1002. godine , jer je tako pročitana prva riječ ace . Ostali jenatpis : „ Bdejan Saprić Kondić , pisa ga sinovac Pribičko “ . Drugije kamen od 1038. godine , jer je tako pročitana početna riječ naboku kamena ann . Natpis je pročitan : „ Ase leži Mojisav Pripkovićna svoji zemli plemetoj u koje doba bje juni Komnin ( imperator( tako ! ) , i gospodinu Novaku ( pod ) Urošem kraljem ( tako ! ) , djetesvoje 1038 smrt umorila Balšu ( tako ! ) megju družnoj, a se postavibjeljeg Dragutin na bratje svojem , a se pisa Petko Ščuk “ . Trećije kamen dobro pročitan , samo što je sad prva riječ ( ace ) zamijenjena godinom 1202. Četvrti je natpis od 1205. godine , jer sad acetoliko vrijedi. Natpis glasi : „ Leži Obren Milatović i Dobrija odObrnja “ . Мада не зна које урадио препис са споменика југословен Љуба Прочитај више…

ФАКСИМИЛИ КОРИЦА СПРСКИХ ИЗДАЊА ОД 17 – 19. ВЕКА

У делу Иво Вукчевић "Словенска Германија" од стр. 434 - 444 приказани су факсимили корица српских издања од 17 - 19. века. Колико је ових издања коришћена код наших научника у њиховом научном раду? Поред римских и грчких извора постоје швапски, руски, а најбитније српски.   Аутор: Иво М. Андрић

1818. ГОДИНЕ БИЛИ СМО СРБИ ТРИ ЗАКОНА

1818. године одштампа Вук Караџић "„СРПСКИ рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“, на народном, СРСПКОМ, језику.  Да би био СРПСКИ речник, Вук Караџић уводи шест слова Ј из латинице (у место старосрпског і) и Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. Ко користи у говору Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ Прочитај више…

КРАЉ ПЕРА И ЈУГОСЛОВЕНСТВО

Пише Милош С. Милојевић на стр. 12 у "Црте ратних слика" у издању "Шабачког Гласника" из Шапца: "Свако је од нас познато, да је у Херцеговини 1875. год. букнуо устанак под аустријском заставом, на којој је писало: "Живио наш краљ Фрања Јозо!" Ја сам тада и држао и писао, и Прочитај више…

ПУТОПИС IV – ВИШЕ НИЈЕ КАО ШТО ЈЕ БИЛО

Пре него што је изашла из штампе "Путопис IV" од Милоша С. Милојевића писао сам да историја коју смо знали, неће бити иста. Потврда моје тврдње, поновни напади "југословенских научника" на лик и дело Милоша С. Милојевића. Довољно је цитирати једну реченицу из "Путопис IV", на коју "југословенски научници" тешко Прочитај више…

ПРОБУЂЕНИ СЛЕДБЕНИЦИ ЈОСИПА ШТРОСМАЈЕРА У НАПАДУ НА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

У задње време поново се јављају преко медија следбеници Јосипа Јуре Штросмајера. Поставља се питање: Зашто баш данас, напади на лик и дело Милоша С. Милојевића? После затишја од скоро годину дана на исти начин као и раније, покушава да се поништи рад Милоша С. Милојевића у борби за српство. Прочитај више…

СРПСКИ МИТРОПОЛИТ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ МИХАИЛО ЈОВАНОВИЋ

Кроз судбину Митрополита Михаила Јовановића, види се борба у очувању српства како у тадашњој кнежевини Србије, тако у српским окупираним земљама под Османилијама и Аустроугарима. После убиства књаза Михаила Обреновића, изражена је борба између две струје у српској политици према Србима ван кнежевине. Једну струју предводио Илија Гарашанин, са својим Прочитај више…

X