ЕВРОПСКА УНИЈА И ПАМЕТ ПО МЕРИ 30 СРЕБРЊАКА

АУТОР: Драгољуб Петровић Одавно нисам, драги Славко, прочитао провокативнији, и разложнији, текст о ЕУ и памети на којој је заснована од овога који си данас потписао. И волео бих да будем оптимиста и да се надам да ово што нам се сада догађа неће бити потоња трагична епизода светске историје. Прочитај више…

ПРВОМАЈСКА НОЋ ВЕШТИЦА

Окултни корени празника 1. мај А многи Срби и „борци за радничка права“ широм света, уз логорску ватру,  јело и пиће, славе и даље Валпургијску ноћ вештица као Првомајски уранак – Међународни празник рада.   АУТОР: Драган Р. Млађеновић Валпургијска ноћ (нем. и хол. Walpurgisnacht, Валпургис нахт) пада сваке године у ноћи између 30. априла и Прочитај више…

Војвода Мишић о Хрватима

Пише: Илија Петровић Ових дана, по интернату кружи белешка Милорада Павловића Крпе (1865-1957), професора и публицисте, србскога националног посленика, секретара војводе Мишића: “После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919 године послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сисак, Вараждин, Сушак и Огулин Прочитај више…

Још која реч о Арбанасима

Пише: Илија Петровић Будући да су званични тумачи историјске науке у Србији дибидуз незаинтересовани за прошлост србскога народа, још мање за његову будућност (иако је његова прошлост - његова будућност), тај “простор” препуштен је аматерима (љубитељима, непрофесионалцима). Најчешће, ради се о добронамерним истраживачима и ствараоцима, али простоме пуку више пријају самоуверена нагваждања Прочитај више…

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО И МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Скоро у исто време у јавности Србије из два различита извора доказује се да историју коју смо учили и знали није истинита. Текст из Википедије и "Путопис праве (старе) Србије 4. свеска" од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре,  доказују на политичко штетно деловање југословенске Прочитај више…

ПРВИ МИТРОПОЛИТ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ

После вишегодишње борбе да се расветли лик и дело митрополита Михаила у стварању независне Србије, напокон појавио се текст у Викепедији. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82) Две реченице које мењају досадашње тврдње државних историчара о јединству српске политике у 19. веку: "Митрополит ће и касније морати да брани Цркву од насртаја појединих министара који Прочитај више…

Стојанке, бела Врањанке

    По друм идем, за друм питам,  Стојанке, казуј, мори, бела Врањанке,  Стојанке, ти ми, мори, памет помери!  Коња водим, пешки одим, / Стојанке, казуј мори…  Воду газим, а жедан сам, / Стојанке, казуј мори…1  Ово је изворна врањанска песма о прелепој Стојанки, белој Врањанки; живот несрећне хришћанске девојке Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ И СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО

Изводи из рада Српског ученог друштва који се односе на Милоша С. Милојевића. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9115?locale-attribute=sr_RS&fbclid=IwAR0f39J-TF-qP-BPHjJfq8PD9ajnI9TKSZmIqbjP_UtYTJMYc3yAMC6YUMo Оцена СУД за Одломци из историје Срба: "Београд, 12. јун 1871. П[антелија] Срећковић, члан Срп[ског] уч[еног] друштва – Одсеку историјском Срп[ског] уч[еног] друштва ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ СА СУВРЕМЕНОМ СТАТИСТИКОМ, написао Милош Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ – ЈОВАН РУВАРАЦ из угла државног историчара

Пише проф. др Михаел Антоловић следбеник швапског цара Фарањиног попа Јована Руварца о романтичарској историји Србина Милоша С. Милојевића за мађарски сајт на енглеском: https://hunghist.org/issue-current/83-articles/374-2016-2-antolovic?fbclid=IwAR2mFNZ-mpWBdtDmoVThKAuU527vAxCIyV3c3pU_SCWn_2RReptVZii7UgI Из текста може се закључити да проф. др Михаел Антоловић није прочитао ништа од Србина Милоша С. Милојевића, а ни од швапског цара Фрањиног попа Прочитај више…

БЕСЕДА ДЕЈАНА ТОМИЋА ПРИЛИКОМ ДОДЕЉИВАЊА  НАГРАДЕ „МИЛОШЕВО ГУШЧИЈЕ ПЕРО“ У БОГАТИЋУ

За Црну Бару, место рођења Милоша С. Милојевића, вежу ме два значајна животна искуства, који су свесно или несвесно утицали на мене и формирање неких животних ставова и опредељења. Рођен сам оне чувене 1948. године у месту за кога су половином 19. века писале статистике да има више од 5.300 Прочитај више…

X