Блог Милош С. Милојевић је блог активиста поштовалаца лика и дела Милоша С. Милојевића
У задње време поново се јављају преко медија следбеници Јосипа Јуре Штросмајера. Поставља се питање: Зашто баш данас, напади на лик и дело Милоша С. Милојевића? После затишја од скоро годину дана на исти начин као и раније, покушава се да поништи рад Милоша С. Милојевића у борби за српство. Прочитај више…
Кроз судбину Митрополита Михаила Јовановића, види се борба у очувању српства како у тадашњој кнежевини Србије, тако у српским окупираним земљама под Османилијама и Аустроугарима. После убиства књаза Михаила Обреновића, изражена је борба између две струје у српској политици према Србима ван кнежевине. Једну струју предводио Илија Гарашанин, са својим Прочитај више…
Митрополит Рашко - призренски Мелентије, био је на челу исте од 1854 -1895. године. Милош С. Милојевић у својим "Путопис IV", на страници 127, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, описује митрополита Мелентија: "По свом повратку са поклоништва, већ га је другим очима гледало околно православно српско свештенство Прочитај више…
Главни заговорник конкордата Ј. Ј.Штросмајер, припремио је нову скицу будућег споразума, коју је министар просвете и црквених дела др Стојан Новаковић предао кнезу Милану. Предлогом је била предвиђена слобода католичке вероисповести у Србији и утврђени поступак и услови за именовање бискупа-викара, док је питање верских школа требало да се накнадно Прочитај више…
Како је и зашто у Призрену основана богословија, а не у Пећкој патријаршији, прочитајте "Путопис IV" од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ На почетку поглавља, Пећка патријаршија, од странице 117, Милош С. Милојевић пише: "Држим, да је сваком бар писменом Србину, а нарочито Прочитај више…
На страници 112 Путописи IV свеска од Милоша С. Милојевића, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ , описује поп Јован Поповић стање у Призрену: "Ми знамо да је ово прво корачање (рат 1876-1878 г.) српскога кнеза као прво Лазарево васкрсење, а очекујемо у тврдој нади, да ће Прочитај више…
СУПОВАЦ 1876: "ДЕСЕТ ГОДИНА ТВОЈИМ ИМЕНОМ ЖИВУЈЕМО..." "Тако је ко хоће да диже устанак, он се друкчије нигде и никад недиже. После дугог и многог говора. вајкања, и плескања и т. д. и пошто сам им изговорио, како сам знао и умео, да узну Прочитај више…
На почетку Путопис IV, Милош С. Милојевић пише: "Као што смо већ напоменули у III св. путописа, ми би се бавили у Призрену још неколико дана, ако не и недеља, да се неје о нама рашчуло: и према томе, да се неје од стране власти строго пазило, на све јабанџије Прочитај више…
Позва себе Стојан Новаковић да оспори Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша С. Милојевића, назвавши је "Влашка кецеља". Да би нешто оспоравао морао би имати некаква знања добијена образовањем. Стојан Новаковић завршио гимназију и лицеј: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2018/0350-66731884083P.pdf?fbclid=IwAR3BHGXAFV5kVH-xn1TH15fKn4xTJg9K4zTwPC5sWOTyHEr_eJic4XYAipc У научном раду Радомир Ј. Прочитај више…
Милош С. Милојевић пише у "Путопис дела праве (старе) Србије III књига", у издању "Никола Пашић" Београд на страници 236: "Предвече опет пођемо да некако уђемо у руски конзулат, јер смо особиту потребу да се састанем са ваљаним и честитим руским консулом г. Јастребовим, али преко пута његових вратница непрестано, Прочитај више…