Да ли сте знали да Милош С. Милојевић није желео да буде професор гимназије, већ је тај посао прихватио под притиском државног врха?
У овом наставку анализе текста „Одговори на измишљотине“, Милојевић нам открива свој фасцинантан образовни пут и неиспуњена обећања тадашњих власти.
Образовање светског ранга
Милојевић подсећа своје критичаре на своје квалификације:
- Завршен Лицеј (Велика школа) у Србији са одличним успехом.
- Више од три године усавршавања на Кијевском и Московском универзитету.
- Положени специјалистички испити из филологије и историје свих словенских племена – од Пољака и Чеха до Лужичких и изумрлих Прибалтичких Срба.
Изневерено обећање и судска служба
Иако му је била обећана катедра за ове предмете на Великој школи, по повратку у Србију од тога није било ништа. Милојевић је три године (1865–1869) провео као судски чиновник, далеко од науке и катедре коју је заслужио.
Постављење „преко воље“
Преокрет се дешава 1869. године. Када је Стојан Новаковић прешао на место библиотекара, влада Намесништва доноси одлуку која је Милојевића шокирала:
„На силу ме са столице Секретара Трговачког Суда натера на столицу професора Гимназије…“
Министар просвете је тада признао да то чини јер „бољег зналца тих предмета у то доба не имаху“. Иако признат као најбољи, Милојевић је уместо универзитетске катедре добио гимназијску учионицу, што он јасно истиче као вид деградације и неправде.
Питање за размишљање:
Зашто је држава Србија свог најбољег зналца словенске филологије и историје спречавала да своје знање пренесе студентима Велике школе? Да ли је страх од Милојевићеве истине почео већ тада?
Пратите нас и даље, јер Милојевић тек почиње да раскринкава своје противнике!
Аутори: ИА/АИ
0 коментара