ЗАКЛЕТВА УСТАША И ДОБРОВОЉАЦА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Прву књигу "О ПРВОМ СРПСКО - ТУРСКОМ РАТУ 1876." приредио историчар Небојша Цвејић, издавачи Међуопштински историјски архив Шабац, Шабац и Удружење Милош Милојевић, Црна Бара. Објављивања ове књиге финансијски је помогло МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. На страници 61 приказан је оригиналан текст Заклетве усташа и добровољаца Милоша С. Прочитај више…

СРПСКО- ТУРСКИ РАТ 1876. ГОДИНЕ

После издања две књиге из Архива Јована Хаџи Васиљевића, ратна писма између Милојка Веселиновића и Милоша С. Милојевића, Удружење Милош Милојевић из Црне Баре припрема за штампу "Црте ратних слика" од Милоша С. Милојевића. Као што су "Путописи 4. део" донео ново сагледавање догађаја у другој половини 19. века у Прочитај више…

МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ – МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Зашто садашње монаштво манастира Високи Дечани мрзе Милоша С. Милојевића? Можда нису знали да први Србин из Кнежевине Србије посетио и описао манастир Високи Дечани, Милош С. Милојевић, а описао у свом делу ПУТОПИС дела праве (старе) Србије, III књига, штампана 1877. године у Београду. У Путопис III, Милош С. Прочитај више…

О ИСТОРИЈИ СРБА МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Нема потребе да неко тумачи и брани рад и дело Милоша С. Милојевића, кад је све о свом раду написао. На почетку Одломци из историје Срба, Милош С. Милојевић, пиште у Глава I, 1. О СРБИМА, од странице 37 - 38, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/odlomci-iz-istorije-srba-i-srpskih-zemalja-u-turskoj-i-austriji-milos-s-milojevic/ Прочитај више…

О МИЛОШУ С. МИЛОЈЕВИЋУ ПРЕДРАГ ЂУРИЋ

Појаве се неки представља  да је Србин, а он  у сржи југословен, следбеник Јоце Штросмајера, и узе за право да пљује по Србину Милошу С. Милојевићу. Тако неки под насловом "Милош С. Милојевић, историчар или патолошки лажов" цитирајући бечког попа Илариона Руварца, руског императорског агента Ивана Јастребова и турског слугу Прочитај више…

ЧУВАЈТЕ СРПСТВО! – ЗАВЕТ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Давних деведесетих година проф. др Реља Новаковић са групом поштовалаца лика и дела Милоша С. Милојевића покренуо је обнављање сећања на великог српског родољуба. Штампана су дела Милоша С. Милојевића која су била доступна и одржавали трибине. Почетком двехиљадите замире рад после смрти проф. др Реље Новаковића. Касније неколико удружења Прочитај више…

ЗАШТО ЈУГОСЛОВЕНИ ЗАТИРУ СВАКИ ТРАГ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА?

Беседа научног саветника Историјског института Србије др Славенко Терзић, дописни члан САНУ. поводом обележавања 950 годишњице оснивања манастира Прохор Пчињски. Можда беседа не би заслужила пажњу да није одмах на почетку навео термин "Права Србија" наводећи да је аутор "непознати писац" (0,34 минут). Први које употребио термин "Права Србија" био Прочитај више…

ДА ЛИ ЈЕ ИВАН ЈАСТРЕБОВ БИО СРПСКИ ПРИЈАТЕЉ?

У продаји је књига "Стара Србија и Албанија" од руског императорског службеника Ивана Јастребова о државном трошку. Прво издање изашло је у издању  Српске краљевске академије, 1904. године, а штампана у Државној штампарији краљевине Србије. О каквом се делу ради, показује нам година штампања, првог издања на руском језику, да Прочитај више…

МИТРОПОЛИТ СКОПСКИ ВАСИЛИЈЕ КРЏИЋ

Још једна личност заборављена од српске историје. Вићентије Крџић (световно име Василије Крџић), рођен је 30. јануара 1853. године у Ушћу. Основну школу завршио у манастиру Студеница, где се после завршене богословије у Београду замонашио 1873. године. Игуман је постао 1887, а од 1890. био је старешина манастира Свете Тројице Прочитај више…

X