СТАТИСИЧКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ

Свако дело мора имати на крају закључак. Закључак за „Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији“ од Милоша С. Милојевића, Глава IX од странице 437 до 442, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/odlomci-iz-istorije-srba-i-srpskih-zemalja-u-turskoj-i-austriji-milos-s-milojevic/ Главна порука Милоша С. Милојевића штампањем Одломка из историје Срба Прочитај више…

„ЖИВИМ ЗА ДАН КАДA ЋЕ БРАТ ПРЕПОЗНАТИ БРАТА“

Милош С. Милојевић: „ЖИВИМ ЗА ДАН КАДA ЋЕ БРАТ ПРЕПОЗНАТИ БРАТА“ „..ону нашу браћу која су нам најблажа, која су нам рођена, а која данас нас овде сабране на овом скупу или НЕ ПРЕПОЗНАЈУ или не признају за своју браћу!….“ Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Прочитај више…

Може ли се против Илариона

Због чега ова причица Биће да је “Критички приказ лика и дела Илариона Руварца у нашој историографији” објављен средином јула 2021. на сајту петровград.орг, одакле га је 30. августа преузела “Балканска геополитика”, приређен према једном “вредном огледу” академика Чедомира Попова из 1999. године. Приређивач тај оглед “са пажњом” препоручује “широј али Прочитај више…

КОНСТАНТИН – КОСТА ЦУКИЋ, ГРАДИТЕЉ И ПОКРЕТАЧ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ

По завршетку студија и доктората у иностранству Коста Цукић враћа се у Србију 1848. године, када добија посао професора на Лицеју. У то време Србијом влада кнез Александар Карађорђевић. Због својих либералних ставова на предавањима Косту Цукића, протерују са Лицеја и премештају у администрацију, тадашња власт кнеза Александра Карађорђевића иза Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ О СВОЈИМ „ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБА“

Милош С. Милојевић у „Одломци из историје Срба“ на више места наглашава да није писана као паметарница (историја) српску, но „КОЛИКО ЈЕ НУЖДНО ЗА НАШУ МАПУ“. На страници 376 „Одломци за историју Срва“ у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, Милош С Милојевић пише: „Даље видимо: да унуци Симеунови за Прочитај више…

КАКО НОВА АРХЕОЛОШКА ОТКРИЋА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ИСТОРИЈСКУ НАУКУ ДОВОДИ ПОД ЗНАК ПИТАЊА

Српски историчари/археолози настављају да збуњују – Ко је подигао Орловине у 6. веку ако су Авари разорили Сирмијум и овладали „Оностраним Сремом“ – Мачвом: „Сремом се назива географско подручје омеђено токовима великих река Саве и Дунава, које обухвата пространу и плодну равницу и валовите обронке Фрушке горе. Међутим, у средњем Прочитај више…

ЗАКЛЕТВА УСТАША И ДОБРОВОЉАЦА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Прву књигу „О ПРВОМ СРПСКО – ТУРСКОМ РАТУ 1876.“ приредио историчар Небојша Цвејић, издавачи Међуопштински историјски архив Шабац, Шабац и Удружење Милош Милојевић, Црна Бара. Објављивања ове књиге финансијски је помогло МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. На страници 61 приказан је оригиналан текст Заклетве усташа и добровољаца Милоша С. Прочитај више…

СРПСКО- ТУРСКИ РАТ 1876. ГОДИНЕ

После издања две књиге из Архива Јована Хаџи Васиљевића, ратна писма између Милојка Веселиновића и Милоша С. Милојевића, Удружење Милош Милојевић из Црне Баре припрема за штампу „Црте ратних слика“ од Милоша С. Милојевића. Као што су „Путописи 4. део“ донео ново сагледавање догађаја у другој половини 19. века у Прочитај више…

МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ – МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Зашто садашње монаштво манастира Високи Дечани мрзе Милоша С. Милојевића? Можда нису знали да први Србин из Кнежевине Србије посетио и описао манастир Високи Дечани, Милош С. Милојевић, а описао у свом делу ПУТОПИС дела праве (старе) Србије, III књига, штампана 1877. године у Београду. У Путопис III, Милош С. Прочитај више…

X