Онакав какав је доспео до нас, Летопис је доиста латински историографски спис, мада се за његова писца најчешће тврди да је словенског порекла и да је писао на српском.

Његов Увод, који је требао да нам пружи нека основна обавештења о језику дела и народној припадности аутора, унео је доста пометње у та питања.

Бранислав Станковић, трудољубиви историчар и одликовани заточник музеологије из Шапца, својим радом дао је доказ да су наше локалне историје холограмске, и да се у сваком нашем завичају, као у капи воде, одражава историја Српства као целине. Станковић је, пишући о страдањима Шапца у Првом и Другом светском рату, од аустроугарских злочинаца до комуниста, настојао да покаже колико је наша …

У монографији „Пад православне Енглеске са посебним освртом на норманско освајање 1043–1087“ („The Fall of Orthodox England“, 2011), коју сада читамо  у српском преводу Снежане Станковић, Владимир Мос описује време у коме је енглеско Православље угашено.  Монографија у првим поглављима обрађује житија последњих православних енглеских светитеља: Едварда Исповедника (1043–66) и краља Харолда Мученика (1066–70). У поглављу „Судњи час“ читамо о …

На око четиристотине страница ове књиге више аутора указује како је Румунија увелико закорачила у Србију: Одавно је на српској територији, румунизацијом Влаха, почела асимилација становништва Србије. Уз опробане методе и разна подмићивања, аутохтоне етничке скупине Влаха претварају се у Румуне. На тај простор заједно са румунском државом закорачила је и Румунска црква. О овим појавама не оглашава се српска …