Удружење „Милош Милојевић“ представља транскрипт сензационалне „Изјаве“ у којој Милош С. Милојевић раскринкава мрежу агената и лажних научника који су деценијама радили на његовом уништењу.

„Велики Трн“ и измишљене приче

Милојевић открива да су нападачи измислили некакву „Величку Трн“, непостојећу установу, како би га исмејали. Он тврди да су те лажи потекле од:

  • Агената славјанофилских којима је сметало његово истраживање у Призрену.
  • „Шпијуна и несавесних људи“ којима је циљ био да зауставе његов рад на терену Старе Србије.

Сукоб са конзулом Јастребовом

Милојевић овде не штеди ни чувеног руског конзула Јастребова. Он га оптужује да:

  1. Није компетентан за снимање старина („нити је спреман за снимање старина, нити је могао“).
  2. Да је Јастребов у Призрену живео као „неограничени господар“ коме се ни један Србин није смео обратити без страха.
  3. Да је Јастребов користио свој утицај да преправља Милојевићеве књиге, дотерујући их према „руском славенофилском правцу“.

„Издајничка пашквила“ против српства

Милојевић тврди да је текст у листу „Будућност“ заправо издајничка пашквила написана непосредно пред славенофилску експедицију у тадашњу Турску (Стару Србију). Циљ је био дискредитовати јединог човека који је познавао сваки камен и сваку стару српску књигу на том терену.

„Ја се радујем тој пашквили, а и сви они који воде рачуна о српству… јер ће тек из одговора на исту видети… рад славјанофила у Старој Србији и њихових агената који се диче туђим ордењем.“

Зашто је ова изјава важна за књигу?

Овај текст доказује да Милојевић није био „чудак“ или „фантаста“, већ човек који се нашао на путу великим силама. Његово инсистирање на изворним српским рецима и писменима, која су Руси покушавали да замене својим верзијама, коштало га је каријере и мира.

У нашој новој књизи, доносимо комплетну истину о овом „научном рату“!