АУСТРОУГАРСКИ УДАР НА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Пише др Стеван Павловић,(Проказан као сарадник Беча и Пеште и издајник националних интереса Срба у јужној Угарској Павловић је старост дочекао у тешкој финансијској ситуацији) поданик аустроугарски у часопису Застава 19. маја 1968. године, о избору Милоша С. Милојевића за професора Велике школе. Не напада Милоша С. Милојевића већ Косту Прочитај више…

СТАТИСИЧКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ

Свако дело мора имати на крају закључак. Закључак за "Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији" од Милоша С. Милојевића, Глава IX од странице 437 до 442, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/odlomci-iz-istorije-srba-i-srpskih-zemalja-u-turskoj-i-austriji-milos-s-milojevic/ Главна порука Милоша С. Милојевића штампањем Одломка из историје Срба Прочитај више…

ЧУВАЈТЕ СРПСТВО! – ЗАВЕТ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Давних деведесетих година проф. др Реља Новаковић са групом поштовалаца лика и дела Милоша С. Милојевића покренуо је обнављање сећања на великог српског родољуба. Штампана су дела Милоша С. Милојевића која су била доступна и одржавали трибине. Почетком двехиљадите замире рад после смрти проф. др Реље Новаковића. Касније неколико удружења Прочитај више…

1818. ГОДИНЕ БИЛИ СМО СРБИ ТРИ ЗАКОНА

1818. године одштампа Вук Караџић "„СРПСКИ рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“, на народном, СРСПКОМ, језику.  Да би био СРПСКИ речник, Вук Караџић уводи шест слова Ј из латинице (у место старосрпског і) и Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. Ко користи у говору Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ Прочитај више…

ПУТОПИС IV – ВИШЕ НИЈЕ КАО ШТО ЈЕ БИЛО

Пре него што је изашла из штампе "Путопис IV" од Милоша С. Милојевића писао сам да историја коју смо знали, неће бити иста. Потврда моје тврдње, поновни напади "југословенских научника" на лик и дело Милоша С. Милојевића. Довољно је цитирати једну реченицу из "Путопис IV", на коју "југословенски научници" тешко Прочитај више…

СРПСКИ МИТРОПОЛИТ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ МИХАИЛО ЈОВАНОВИЋ

Кроз судбину Митрополита Михаила Јовановића, види се борба у очувању српства како у тадашњој кнежевини Србије, тако у српским окупираним земљама под Османилијама и Аустроугарима. После убиства књаза Михаила Обреновића, изражена је борба између две струје у српској политици према Србима ван кнежевине. Једну струју предводио Илија Гарашанин, са својим Прочитај више…

СТОЈАН НОВАКОВИЋ, ХТЕО ДА ПОКАТОЛИЧИ СРБЕ?

Главни заговорник конкордата Ј. Ј.Штросмајер, припремио је нову скицу будућег споразума, коју је министар просвете и црквених дела др Стојан Новаковић предао кнезу Милану. Предлогом је била предвиђена слобода католичке вероисповести у Србији и утврђени поступак и услови за именовање бискупа-викара, док је питање верских школа требало да се накнадно Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ – СТОЈАН НОВАКОВИЋ

Позва себе Стојан Новаковић да оспори Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша С. Милојевића, назвавши је "Влашка кецеља". Да би нешто оспоравао морао би имати некаква знања добијена образовањем. Стојан Новаковић завршио гимназију и лицеј: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2018/0350-66731884083P.pdf?fbclid=IwAR3BHGXAFV5kVH-xn1TH15fKn4xTJg9K4zTwPC5sWOTyHEr_eJic4XYAipc У научном раду Радомир Ј. Прочитај више…

КАКО ЈЕ СТОЈАН НОВАКОВИЋ “PRIOPĆIO JAZU” ДА СВ. ПЕТКА НИЈЕ СРПКИЊА ВЕЋ БУГАРКА?!?

извор: https://www.facebook.com/miloscrnabara/ Константин Коста, познатији као посрбљени СТОЈАН НОВАКОВИЋ, дописни члан ЈАЗУ "приопћио" је 30. маја 1877. године ЈАЗУ у Загребу свој научни рад "Живот св. Петке од патријарха бугарског Јефтимија", којим подржава свог пријатеља Илариона Руварца у проглашавању ове светитељке Бугарком, а напада Милоша С. Милојевића који је за Прочитај више…

X