Извор: Википедија
Позва себе Стојан Новаковић да оспори Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша С. Милојевића, назвавши је „Влашка кецеља“.
Да би нешто оспоравао морао би имати некаква знања добијена образовањем. Стојан Новаковић завршио гимназију и лицеј: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2018/0350-66731884083P.pdf?fbclid=IwAR3BHGXAFV5kVH-xn1TH15fKn4xTJg9K4zTwPC5sWOTyHEr_eJic4XYAipc
У научном раду Радомир Ј. Поповић „Стојан Новаковић у гимназији и лицеју 1857-1863. године“, пише на 92 страници које је предмете слушао када је похађао лицеј: „Када је завршио гимназију, Новаковић је у септембру 1860. године
уписао је правни одсек Лицеја. Као студент права од 1860. до 1863. године
слушао је у првој години: Историју цркве, Логику, Психологију, Општу
историју, Филологију, Енциклопедију права, Историју права, Политичку
рачуницу, Француски језик и Немачки језик. У другој години Догматику
богословије, Грађански законик, Општу историју, Историју књижевности,
Естетику, Римско право, Криминални законик, Народну економију, Немачки језик, Француски језик. И коначно, у завршној години студија Моралну
богословију, Грађански законик, Поступак судски, Трговачки законик,
Административно право, Међународно право, Српско јавно право, Општу
историју, Српску историју, Финансије, Немачки језик и Француски језик.“
Из приложеног види се да Стојан Новаковић не поседује стручно образовање у вези картографије и етнографије, самим тим себе дисквалификује као научника.
Милош С. Милојевић пише у Поговору „Наши манастири и калуђерство“ на страници 108 у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, књигу можете поручити: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/nasi-manastiri-i-kaludjerstvo/
„Ако дакле има какав други Милош Стефанов Милојевић свршени наш, у бив. Лицеју у Београду, правник, бив. студент Императорско Московског университета у Москви, дејствени члан императорског друштва „Љубитеља јестаствознања“ у Москви, у одсецима му: археолошком. антрололошком и етнографском;“
У одговору на нападе 1874. године на 2. одељену Богословије од стране Стојана Новаковића и Васе Пелагића, Милош С. Милојевић у листу „Исток“ дао је на увид Уреднику своја сведочанства:
„Исток“ 1874. стр. 10
„Приметба. Потписани је прегледао четири школске сведочбе г. Милојевића и то: сведиџбем о којој је сврпио са отличним успехом . раз. гимназије, 2. свебеџбу, по којој је свршио такође са одличним успехом бив. Лицеј и то правно одељење; и две сведоџбе печатане на паргаменту (кожи) Имераторским московским Университетом од којих је на првој г. Милојевић за 3. 3. год. слушао 20. предмета правних, I II и III год. и издржао врло добар успех, и био отличног владања; и 4. сведоџбу истог Универзитета у којој се каже да је г. Милојевић пошто је 3. год. слушао сва славенска наречија на филолошком факултету код Продесора г. Бођинског из свију ових издржао отличан успех. Обе сведоџбе потврђене су својеручним потписима и печатима (а иначе су све, као и оцене напечатане) и власима университетским и ђенералним императорско – руским конзулатом у Београду. За сво време свога школовања скоро је на свију (60) предмета био одличан, као и владања, на на велике мањине (12 врло добар и 5 добар) врло добар и добар.
Уредник.“
На Лицеју историју је Милошу С. Милојевићу и Стојану Новаковићу предавао Панта Срећковић.
Аутор текста: Иво М. Андрић
0 коментара