ЧУВАЈТЕ СРПСТВО! – ЗАВЕТ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Реља Новаковић и Олга Луковић Пјановић

Давних деведесетих година проф. др Реља Новаковић са групом поштовалаца лика и дела Милоша С. Милојевића покренуо је обнављање сећања на великог српског родољуба. Штампана су дела Милоша С. Милојевића која су била доступна и одржавали трибине. Почетком двехиљадите замире рад после смрти проф. др Реље Новаковића. Касније неколико удружења покушава свако на свој начин прикажу лик и дело Милоша С. Милојевића.

Учитељ у пензији, Милорад Андрић,           Црна Бара 1997. године, Трибина о Милошу С. Милојевићу

2016. године по савету мога оца Милорада, (један од учесника трибине о Милошу С. Милојевићу у Црној Бари 1997. године) прикључујем се раду Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. Како би организовали рад и избегли грешке које су чинили ранија удружења у представљању лика и дела Милоша С. Милојевића, обновио сам контакте са учесницима који су радили  деведесетих на упознавању лика и дела Милоша С. Милојевића. На основу разговора закључио сам да неки од учесника из деведесетих одустали јер су „схватили“ да је Милош С. Милојевић измишљао догађаје, песме како би потврдио свој рад, да га је по њима, „велики“ руски конзул Иван Јастребов критиковао. Како сам раније упознат са радом Милоша С. Милојевића, а имао сам сазнања о њему од учитеља, који је службовао између два светска рата у Црној Бари, пок. учитеља у пензији Миладина Рогића, да ни у једном делу Милојевић не даје закључак, већ поруке Србима како би сазнали ко су и шта су. Одмах сам одбацио део где су га критиковали за измишљање јер је део научне расправе, а зато су потребни независни извори, који су нажалост многи уништени. Како наћи изворе када је само Народна библиотека Србије у оба светска рата страдала?

Поштовалац Милојевићевог завета и чувар српства: Предраг Ђурић

Са Предрагом Ђурићем, посебно смо радили на прикупљању докумената везано за рад и деловање Ивана Јастребова на српским просторима. Од велике помоћи приликом налажења докумената о Ивану Јастребову у Русији пружила нам је Јасна Костић, која је исте превела на српски језик. Интересе Ивана Јастребова у Србији, преко Симе Игуманова, заступао је Стојан Новаковић. Сва штампана издања Ивана Јастребова у Србији ишла су преко Стојана Новаковића, тако и њихово „чувено“ дело „Милош С. Милојевић у Призрену и околини“. Милојевићев одговор на њихов напад налази се у „Путописи IV“ у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/

Не чуди директан контакт Ивана Јастребова са југословенским католичким попом Јоцом Штросмајером, када им је заједнички пријатељ Сима Игуманов и Стојан Новаковић. Посебан је опис Ивана Јастребова, како је водао по Солуну Стојана Новаковића, не би ли га уверио да и тамо има Срба, који говоре чист српски народни језик.

Постоје све већи притисци на удружење и нас појединце да прекинемо, са како они кажу „нападима“ на Ивана Јастребова и Стојана Новаковића.

Нема тих пара и било каквих уцена да бих прегазио завет, нашег Црнобарца, Мачванина и Србина Милоша С. Милојевића: ЧУВАЈТЕ СРПСТО!

Аутор текста: Иво М. Андрић