СРПСКИ МИТРОПОЛИТ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ МИХАИЛО ЈОВАНОВИЋ

Извор: Википедија

Кроз судбину Митрополита Михаила Јовановића, види се борба у очувању српства како у тадашњој кнежевини Србије, тако у српским окупираним земљама под Османилијама и Аустроугарима. После убиства књаза Михаила Обреновића, изражена је борба између две струје у српској политици према Србима ван кнежевине. Једну струју предводио Илија Гарашанин, са својим следбеницима, међу њима истакнути су Стојан Новаковић  и Чеда Мијатовић. Другу струју предводио је Митрополит Михаило Јовановић, кога су подржавали Милош С. Милојевић и Јован Ристић.

Сукоб ескалира 1881. године, када Стојан Новаковић уз државну присилу протерује Митрополита Михаила из Србије, а Милоша С. Милојевића из Београда у Лесковац, како би смањио њихов утицај на развијање српске свести, а наметање аустријског југословенства.

Митрополит Михаило уживао је велико поштовање не само у кнежевини Србији већ у иностранству, сем у Бечу. Колико је поштовање Митрополит Рашко – призренски Мелетије имао према Митрополиту београдском Михаилу, пише Милојко Веселиновић у Годишњици Никола Чупи, из 1903. године на страници 285:

„Ту Дечанац Сава, као његов пострижник а сада и свршени богослов духовне академије у Русији,“ метанише пред митрополитом, пољуби га у руку, и рекне му: Ваше Високопреосвештенство, поздравили су Вас и моле Вас Господин митрополит Михаило и Господин Ристић кнежев намесник, да благословите заснивање и отворање Богословије у Призрену.

Митрополит Мелетије устаде, прихвати Дечанца за руке, и рече: Чок семр! Чок сеир….. Како џанум! Мене моли Господин митрополит Михаило ! Мене моли ! зашто да ме моли за моја школа, у моја епархија !….Нек је благословено и сас напредак !“

Митрополит Михаило имао је одличне односе са Митрополитом Мелетијем.  У исто време руски императорски агент Иван Јастребов, са својим следбеницима, жестоко нападао Митрополита Мелетија. Писао је против Митрополита Мелентија и српски конзул у Приштини лажов Бранислав Нушић.

Од времена Митрополита Михаила до данас, води се борба у Србији, за превласт две струје. Од 1903. године, до данас на непрекидној власти су југословени, следбеници Илије Гарашанина и Стојана Новаковића. Друга струја  која баштини дело Митрополита Михаила и Милоша С. Милојевића била је блиска власти само када се требало гинути за српске интересе.

Аутор текста: Иво М. Андрић