Свако дело мора имати на крају закључак. Закључак за „Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији“ од Милоша С. Милојевића, Глава IX од странице 437 до 442, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/odlomci-iz-istorije-srba-i-srpskih-zemalja-u-turskoj-i-austriji-milos-s-milojevic/
Главна порука Милоша С. Милојевића штампањем Одломка из историје Срба и Мапе српских земаља утврђивања броја Срба у српским земљама. У Одломцима наводи по областима број Срба:
„I.У данашњој кнежевини Србији,по званичним датама броји скоро 1,300.000 душа на непуних l.000 кв. миља. Од ових је: 1,200.000 Срба; 2.000 Немаца 3.000; Евреја, 5.000 раз: странаца, 30.000 Цигана и 60.000 Влаха;
II. У Кнежевини Румунији и то Крајни. 260.000 Срба.
III. Црној Гори на 100 кв. миља 120.000 Срба.
IV. Босни и Ерцеговини и нахијама: Новопазарској, Митровичкој и Вучитрнској
2,000.000 душа на 1300 кв.миља Од ових Срба прав. 1,395.000 Срба, мухамеданаца
330.000; Срба римок. 200.000 и Арнаута мух. 20.000 Цигана 40.000 Евреја 15.000.
V. Правој Старој (Србији).Кад се ове кућe свију народности помложе са 5 душа осим српских, које ваља због задружног стања јер у по неким, кућама у Правој (Старој) Србији има и по 80 пута ваљда дакле у најмању руку помлошити са по 8 душа; — онда износи свега душа: Срба прав. 3.032.416 Срба
Мухам. 435.830; Влаха 56.250; Ар. прав. 33.500; Грка прав. 190.000; Ар. Латина 33.050 ; Apн.
Мухам. 284.295; Османа 215.500: Черкеза 20.900; Татара 1.9.500: Евреја 25.500; Цигана има
20.000; а домаћих и чергара 25.000; Војске 30.720;
VI. У Аустро-Уг арској држави: 1.Свега Србо-Словенаца 1.309.200; 2.Србо Хрвата; 420.000 3. Срба православних 1.727.783 и 4.Срба римо-католика, 1.382.814 душа свега Срба у Аустро-угарској Србији обе вере 3.110.597 скупа Србо-Славена 4.839.767 душа. Овим ваља додати Бугара 23.987 и Арнаута 2.095 што износи у Аустро-угарској Србији Србо-Славена (Јужних Славена) свега 4.865.889 и војске
Србо-Славенске преко 360.000 свега 5.225.889.
И овај број Србо-Славена у Аустро-Угарској Србији од 5.2 25.889 душа неје тачан; јерзваничне аустријске статистике од како су рачуњају Србо Илири на 5.000.000 па им се тај број још од пре 100 год. па до данас непрестано у главама врзе неизносећи ни више ни мање. У Аустро-Угарској теже је до правог броја народности, а нарочито Србо-Славенске, доћи, но и у Турској, па и у Китају. Аустријски статистичари често по 200 и 300.000 душа у један мах прождеру; те према овоме може слободно Срба и срп. племена у Аустро-Маџарској, рачунати и на 6.000.000. Што Србо Хрватски статистичари наводе, из званичних аустријских извешћа, у неколико мањи број, од напоменутог они јако у томе греше.“
Шематски приказ Срба у српским земљама Милош С. Милојевић приказао је на Мапи, једна је штампана 1872/73. године, а друга 1881. године.
Први који је оспоравао (исмејавао) број Срба у српским земљама по Милошу С, Милојевићу, био је југословен-бољшевик Стојан Новаковић у Реферату од 1. фебруара 1873. године, где пише: „О укупности српског народа још боље говори цифра г. Милојевића. У предговору к овим песмама стоји на листу деветом, да Срба има свега 11.650.000! О красне цифре, само кад би била у истини! Али нам је за чудо, како г. Милојевић, бринући се толико о етнографији и уз њу о старини, некад не помисли како би
за један народ од близу 12 милиона приликовало, да је у оваквом књижевном, просветном и политичком положају, у ком је српски! А ако тих 11,650,000. излази само по теоријама његовим, како је наивна књижевна мудрост његова, кад не види, колико дуго може да буде од мисли у глави патриота од факта у истини!“
Југословен-бољшевик Стојан Новаковић не покушава оспорити број Срба по Милошу С. Милојевићу већ кроз исмејавање саме цифре намеће непостојећи закључак. Зато Мапу Милоша С. Милојевића назива „влашком кецељом“ (давно познато: Када не знаш о чему се ради, удари етикету.), јер не зна шта је шематски приказ, нити зна читати шта је приказано на Мапи. Да је знао оспорио би број Срба у било којој од шест области како их је поделио Милош С. Милојевић.
Аутор текста: Иво М. Андрић
0 коментара