Пише проф. др Михаел Антоловић следбеник швапског цара Фарањиног попа Јована Руварца о романтичарској историји Србина Милоша С. Милојевића за мађарски сајт на енглеском: https://hunghist.org/issue-current/83-articles/374-2016-2-antolovic?fbclid=IwAR2mFNZ-mpWBdtDmoVThKAuU527vAxCIyV3c3pU_SCWn_2RReptVZii7UgI
Из текста може се закључити да проф. др Михаел Антоловић није прочитао ништа од Србина Милоша С. Милојевића, а ни од швапског цара Фрањиног попа Јована Руварца.
Описујући Србина Милоша С. Милојевића, проф. др Антоловић пише:
„Човек либералних политичких погледа и изражених националистичких осећања, Милош Милојевић учествовао је као добровољац у српско-османским ратовима (1876–78). Након ове епизоде наставио је да ради као национални пропагандиста, ширећи идеју националног ослобођења међу Србима који су живели на просторима тзв. Старе Србије (Косово, Македонија), покрајинама које су остале под османском влашћу.“
Сем имена и презимена Србина Милош Милојевић ништа није тачно. Антоловић појма нема шта је био Србин Милош С. Милојевић у Српско- турским ратовима (1876-78.), командант Усташки – добровољачким јединицама. Не прави разлику између усташа и добровољаца, да зна тада би написао да је био управник, професор Другог одељења богословије у Београду. Исту грешку као и остали државни историчари праве када тврде да после Српско-турског рата 1976/78. године Милош Милојевић „наставља националну пропаганду“ на просторима „тзв. Старе Србије (Косово, Македонија)“. Антоловићу није познато шта обухвата простор Старе Србије не како тврди Србин Милошу С. Милојевићу већ и по југословену Стојану Новаковићу.
„Милојевић је схватио снагу историјских појмова у колективној мобилизацији маса, па је целокупно своје историјско дело ставио у службу антиципираних политичких циљева. 53 У својим изводима из историје Срба и српско-јужнословенских земаља у Турској и Аустрији.(1872) руководио се националистичким идејама о величини и посебности свог народа.“
Овај цитат је врх глупости у не познавању дела Милоша С. Милојевића. „Одломци за историју Срба“ из 1872. године, штампан као статистички додатак „Историјско-етнографско географска мапа Срба“. Следбеници швапског попа Јована Руварца и југословена Стојана Новаковића критикују дело Милоша С. Милојевића за који сам пише да је пун „грдних погрешака“. Југословен Стојан Новаковић у Реферату из 1873. године жали се да у Одломцима нема Милојевићевих закључака, како би он критички оценио. У истом Реферату југословен Стојан Новаковић згранут да на Српском Тропољу има 11 милиона Срба, а прећуткује да његов „духовни отац“ Вук Караџић исто тврди у свом делу „Ковчежић за историју, историју, језик и обичаје Срба сва три закона“.
„Упркос сомнамбулистичком карактеру својих концепција, заснованих на његовој националистичкој машти и недостатку историјског знања, због својих „патриотских заслуга” уврштен је у чланство најважније научне институције у Кнежевини Србији, Српског ученог друштва, која је објавила и његова дела. Испровоциран успоном човека чији је концепт историјске науке тако радикално супротстављен његовом, Руварац је анализирао његова дела и закључио да се Милојевић у писању историје руководио фантазијом и сопственим погледом на свет. 55 Руварац је отворено рекао да је Милојевић био „шарлатан” који „измишља народне песме и измишља натписе и записе”. Не без горчине, Руварац је нагласио да је „Српско учено друштво у Београду примило таквог шарлатана у чланство“.56 Руварчева критика изазвала је огорчену свађу, не само око историјских истраживања, већ и око његовог односа према српској нацији. Милојевић је оптужио Руварца да је „издајник српске националности” и најавио да Руварца „треба стрељати”. 57″
На крају о Србину Милошу С. Милојевићу, следбеник швапског попа Јована Руварца, проф. др Михаел Антоловић, закључује политичким памфлетом. Могао је прочитати и навести једино дело где швапски поп Јован Руварац полемише (термин Руварца) о раду Србина Милоша С. Милојевића. Нећу намерно да напишем о ком се делу ради швапског попа Руварца, нака професор прати рад Удружења Милош Милојевић из Црне Баре како би стекао нова сазнања и критички обрадио.
Аутор текста: Иво М. Андрић
0 коментара