МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО И МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Скоро у исто време у јавности Србије из два различита извора доказује се да историју коју смо учили и знали није истинита. Текст из Википедије и "Путопис праве (старе) Србије 4. свеска" од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре,  доказују на политичко штетно деловање југословенске Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ И СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО

Изводи из рада Српског ученог друштва који се односе на Милоша С. Милојевића. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9115?locale-attribute=sr_RS&fbclid=IwAR0f39J-TF-qP-BPHjJfq8PD9ajnI9TKSZmIqbjP_UtYTJMYc3yAMC6YUMo Оцена СУД за Одломци из историје Срба: "Београд, 12. јун 1871. П[антелија] Срећковић, члан Срп[ског] уч[еног] друштва – Одсеку историјском Срп[ског] уч[еног] друштва ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ СА СУВРЕМЕНОМ СТАТИСТИКОМ, написао Милош Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ О СВОЈИМ “ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБА”

Милош С. Милојевић у "Одломци из историје Срба" на више места наглашава да није писана као паметарница (историја) српску, но "КОЛИКО ЈЕ НУЖДНО ЗА НАШУ МАПУ". На страници 376 "Одломци за историју Срва" у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, Милош С Милојевић пише: "Даље видимо: да унуци Симеунови за Прочитај више…

О ИСТОРИЈИ СРБА МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Нема потребе да неко тумачи и брани рад и дело Милоша С. Милојевића, кад је све о свом раду написао. На почетку Одломци из историје Срба, Милош С. Милојевић, пиште у Глава I, 1. О СРБИМА, од странице 37 - 38, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/odlomci-iz-istorije-srba-i-srpskih-zemalja-u-turskoj-i-austriji-milos-s-milojevic/ Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ – СТОЈАН НОВАКОВИЋ

Позва себе Стојан Новаковић да оспори Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша С. Милојевића, назвавши је "Влашка кецеља". Да би нешто оспоравао морао би имати некаква знања добијена образовањем. Стојан Новаковић завршио гимназију и лицеј: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2018/0350-66731884083P.pdf?fbclid=IwAR3BHGXAFV5kVH-xn1TH15fKn4xTJg9K4zTwPC5sWOTyHEr_eJic4XYAipc У научном раду Радомир Ј. Прочитај више…

ДОЖИВЉАЈ ПУТОПИСА ИЗ УГЛА БИБЛИОФИЛА

 За капитално дело, „ПУТОПИС ДЕЛА ПРАВЕ (СТАРЕ) СРБИЈЕ 4“, довољно је рећи само две речи. ПРОЧИТАТИ ОБАВЕЗНО!!! Ако до сада нисте били у прилици да се упознате са нашим великаном, ово дело, као и сам Милојевић ће Вас толико опчинити да ћете после њега пожелети да прочитате сваку реч коју Прочитај више…

Прво Српско пољопривредно друштво

 Милош С. Милојевић (1840-1897), једна од највећих личности које је дала Мачва у 19. веку. Човек који је био правник, официр, историчар,али и велики родољуб, што му је увек давало снагу да у свим потешкоћама у којима се налазио током живота не поклекне и настави још јаче за виши циљ-напредак Прочитај више…

“КЉУЧНИ ДОКУМЕНТ” ДА СРБИ НИСУ АУТОХТОНИ, А НИГДЕ ОРИГИНАЛА, СВЕ ПРЕПИС ДО ПРЕПИСА: СПИС О НАРОДИМА

Академик СУД (САНУ) Милош С. Милојевић (https://www.sanu.ac.rs/clan/milojevic-milos/), редовни члан Одбора за науке државне и историјске и Одбора за науке философске и филолошке, још 1872. године потпуно је раскринкао политичку историју Константина Порфирогенита и све његове ЛАЖИ О СРБИМА у ОДЛОМЦИМА ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБА, а одмах на почетку исте, указао је Прочитај више…

Друга српска Света Гора (Фрушка, Драгутинова) и њени манастири

Од странице 39 до 41 Милош С. Милојевић пише у "Наши манастири и калуђерство" у издању Удружење Милош Милојевић Црна Бара: II. Као што у овоме није св. Краљ Драгутин хтео да заостане од свог млађег брата краља Милутина, тако исто и у другом свему благачинију, те је основао и Прочитај више…

ЗЛОУПОТРЕБА ИВАНА ЈАСТРЕБОВА ПРОТИВ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

У СПОМЕНИК XLI Српске краљевске академије, штампан у Београду 1904. године. дело Ивана Јастребова, "Стара Србија и Албанија".  Предговор и биографију написао је Момчило Иванић (Пивнице, 2/14. март 1853 — Београд, 23. април/6. мај 1916), српски филолог, професор гимназије и секретар Лексикографског одсека CКA. На Великој школи Београду, био је ђак Прочитај више…

X