Скоро у исто време у јавности Србије из два различита извора доказује се да историју коју смо учили и знали није истинита. Текст из Википедије и „Путопис праве (старе) Србије 4. свеска“ од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, доказују на политичко штетно деловање југословенске Прочитај више…
Изводи из рада Српског ученог друштва који се односе на Милоша С. Милојевића. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9115?locale-attribute=sr_RS&fbclid=IwAR0f39J-TF-qP-BPHjJfq8PD9ajnI9TKSZmIqbjP_UtYTJMYc3yAMC6YUMo Оцена СУД за Одломци из историје Срба: „Београд, 12. јун 1871. П[антелија] Срећковић, члан Срп[ског] уч[еног] друштва – Одсеку историјском Срп[ског] уч[еног] друштва ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ СА СУВРЕМЕНОМ СТАТИСТИКОМ, написао Милош Прочитај више…
Милош С. Милојевић у „Одломци из историје Срба“ на више места наглашава да није писана као паметарница (историја) српску, но „КОЛИКО ЈЕ НУЖДНО ЗА НАШУ МАПУ“. На страници 376 „Одломци за историју Срва“ у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, Милош С Милојевић пише: „Даље видимо: да унуци Симеунови за Прочитај више…
Нема потребе да неко тумачи и брани рад и дело Милоша С. Милојевића, кад је све о свом раду написао. На почетку Одломци из историје Срба, Милош С. Милојевић, пиште у Глава I, 1. О СРБИМА, од странице 37 – 38, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/odlomci-iz-istorije-srba-i-srpskih-zemalja-u-turskoj-i-austriji-milos-s-milojevic/ Прочитај више…
Позва себе Стојан Новаковић да оспори Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша С. Милојевића, назвавши је „Влашка кецеља“. Да би нешто оспоравао морао би имати некаква знања добијена образовањем. Стојан Новаковић завршио гимназију и лицеј: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2018/0350-66731884083P.pdf?fbclid=IwAR3BHGXAFV5kVH-xn1TH15fKn4xTJg9K4zTwPC5sWOTyHEr_eJic4XYAipc У научном раду Радомир Ј. Прочитај више…
За капитално дело, „ПУТОПИС ДЕЛА ПРАВЕ (СТАРЕ) СРБИЈЕ 4“, довољно је рећи само две речи. ПРОЧИТАТИ ОБАВЕЗНО!!! Ако до сада нисте били у прилици да се упознате са нашим великаном, ово дело, као и сам Милојевић ће Вас толико опчинити да ћете после њега пожелети да прочитате сваку реч коју Прочитај више…
Милош С. Милојевић (1840-1897), једна од највећих личности које је дала Мачва у 19. веку. Човек који је био правник, официр, историчар,али и велики родољуб, што му је увек давало снагу да у свим потешкоћама у којима се налазио током живота не поклекне и настави још јаче за виши циљ-напредак Прочитај више…
Академик СУД (САНУ) Милош С. Милојевић (https://www.sanu.ac.rs/clan/milojevic-milos/), редовни члан Одбора за науке државне и историјске и Одбора за науке философске и филолошке, још 1872. године потпуно је раскринкао политичку историју Константина Порфирогенита и све његове ЛАЖИ О СРБИМА у ОДЛОМЦИМА ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБА, а одмах на почетку исте, указао је Прочитај више…
Од странице 39 до 41 Милош С. Милојевић пише у „Наши манастири и калуђерство“ у издању Удружење Милош Милојевић Црна Бара: II. Као што у овоме није св. Краљ Драгутин хтео да заостане од свог млађег брата краља Милутина, тако исто и у другом свему благачинију, те је основао и Прочитај више…
У СПОМЕНИК XLI Српске краљевске академије, штампан у Београду 1904. године. дело Ивана Јастребова, „Стара Србија и Албанија“. Предговор и биографију написао је Момчило Иванић (Пивнице, 2/14. март 1853 — Београд, 23. април/6. мај 1916), српски филолог, професор гимназије и секретар Лексикографског одсека CКA. На Великој школи Београду, био је ђак Прочитај више…
You must be logged in to post a comment.