Скоро у исто време у јавности Србије из два различита извора доказује се да историју коју смо учили и знали није истинита. Текст из Википедије и "Путопис праве (старе) Србије 4. свеска" од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре,  доказују на политичко штетно деловање југословенске струје које су предводили Илија Гарашанин и Стојан Новаковић на стање у Србији, а чије последице осећамо и данас.

Текст из Википедије о митрополиту Михаилу:

"Митрополит ће и касније морати да брани Цркву од насртаја појединих министара који јој нису били наклоњени, а нарочито Стојан Новаковић."

"На предлог митрополита Михаила отворено је друго одељење богословије 1873. године под називом Страначка богословија. „Задатак је овој школи био да спрема одушевљене учитеље и свештенике као националне раднике, који су у ратовима за ослобођење 1876—1878. учествовали, и много допринели ослобођењу једнога дела српства, а они остали са неослобођеном браћом, да их просвећују, дижу дух и јачају наду на коначно ослобођење.""

"Положај митрополита Михаила ни после повратка на своју катедру није био лак. Био је присиљен да се и даље бори са потешкоћама разне природе. Тако је, на пример, влада покренула питање склапања Конкордата између Србије и Ватикана. Међутим, за време његовог живота није дошло до склапања Конкордата."

Зашто српска историја није иста после издања "Путопис праве (старе) Србије 4. свеска" од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, можете прочитати куповином књиге на веб. интернет продавнице:

ПУТОПИСИ ДЕЛА ПРАВЕ СТАРЕ СРБИЈЕ 4. – Епохално откриће

Аутор текста: Иво М. Андрић


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

X