За капитално дело, „ПУТОПИС ДЕЛА ПРАВЕ (СТАРЕ) СРБИЈЕ 4“, довољно је рећи само две речи. ПРОЧИТАТИ ОБАВЕЗНО!!! Ако до сада нисте били у прилици да се упознате са нашим великаном, ово дело, као и сам Милојевић ће Вас толико опчинити да ћете после њега пожелети да прочитате сваку реч коју је Милош С. Милојевић икада написао. За оне који су већ упознати са његовим радом, ово ће пак бити неочекивано откриће. Па зато, великим црвеним словима, за ово дело се мора рећи ПРОЧИТАТИ ОБАВЕЗНО!

А ЗАШТО??? Најпре, верујем да се обраћам људима заинтересованим за ПРАВУ српску историју, онима који су истинске патриоте, и најпосле људи који поседују ширину духа и ума. Јер,... за СВЕ остале залудно је и објашњавати, неће разумети. Или ће се ова дивота Милошевог писања одбити као лопта о зид, од главе оних вођеним предрасудама и заведеним лажима. Зато је ово књига за оне који желе сазнати више, видети даље, заронити дубље у истину.

Ви који имате слуха за правду, чућете најлепшу симфонију читајући ово дело. Ви који желите да проширите своје видике и знање, бићете и духовно и умно богатији, за читав један, нама до сада непознат свет из наше прошлости. Осим што ћете сазнати до сада непознате историјске чињенице, толико МОЋНЕ и БИТНЕ, од којих се већ сада наша земља Србијица тресе, уживаћете и у пустоловинама нашег наратора. Обићи ћете скоро целу тадашњу Србију, и путујући из места у место, упознавати менталитет тамошњег становништва и видети како је све у нас изгледало пре више од једног века.

Да ли се менталитет Срба променио? Да ли смо се и тада оглушавали о најдобронамерније савете умних људи, као у то време Милојевића, или смо увек и по сваку цену радили „по свом“'? По цену уништења најсветлијег. Шта нам то откривају и какве тајне и приче чувају наша стара гробља и рушевине некада величанствених цркава? Колико истине има у народним легендама и како Милојевић са научне стране објашњава те легенде, а опет вели, да свака народна легенда увек садржи и неку истину. Како изгледа петровданско јутро у богатој кметовској породици? Људи из ког краја су толико лоши, зли, да су у стању на најокрутнији начин мучити коња чијем се власнику желе осветити? А тек на који начин је Милојевић испричао причу о утицају новца и титуле на одређеног човека, употребом каквих метафора и на како сатиричан начин, позавидео би му и сам Ефраим Кишон.

Кроз ове редове Милојевић је проткао своју душу. Само истински поштен, учен, образован и надасве ДОБАР човек, могао је писати на овакав начин.  Дајући увек хиљаду посто себе. А све да би што детаљније и сликовитије описао свако место, улицу, кућу, дућан, човека – све оно што је тада била Србија. Просто... да човек не поверује да постоји дело из тог времена писано таквим стилом. Нису то штури и досадни путописи у којима писац само набраја и објашњава чињенице. То много више сличи данашњем роману авантуристичког жанра. Нарочито је то изражено у делу „Путничке слике ваљевског округа“. Али генерално, цело дело је толико вешто и умешно написано да ћете га прочитати у једном даху. Ово заиста не треба посматрати као строго историјско дело, него као један интересантан и предиван роман о неким тамо давним временима. То што ћете успут неминовно открити велике и до сада непознате историјске чињенице, само је огроман бонус. Али једно је сигурно, заиста ћете уживати!

Можда ћете се, као и ја запитати зашто је Милош С. Милојевић путовао о сопственом трошку? Зашто се трудио да обиђе сваку рушевину, цркву, старину... сваки гроб? Притом, прелазећи Србију уздуж и попреко на коњу, и по највећој хладноћи и по највећој врућини. Не марећи никад за комфор и себе уопште, већ само гледајући да обиђе што више и сазна што више. Читајући ово дело ја сам  добила следећи одговор. Зато што Милојевић ни за шта на свету није марио колико за Србе и Србију, и ништа на свету није волео као своју земљу! Знате ли у скорашњој историји неког таквог??!! А не постоји историјска личност која је више од Милојевића сатанизована кроз српску историју!!! Чак и данас, мртвог га оптужују, клеветају, па чак и забрањују. Просто, ЈЕР ЈЕ ГОВОРИО ИСТИНУ. Многима та истина изгледа озбиљно смета. Но, пустићемо да његове речи говоре саме за себе. Сам ће он говорити кроз своја дела а и ви ћете се такође сами уверити док будете читали.

Требамо бити свесни колико дугујемо овом човеку. Не само да га бранимо од душа заблуделих и проданих, него да га чувамо живим! А то ћемо учинити читајући његова дела, јер све док њих читамо, док она постоје, кроз нас, живеће и он и његово велико име!

Аутор текста: Биљана Новаковић

Књигу можете поручити: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X