Од странице 39 до 41 Милош С. Милојевић пише у "Наши манастири и калуђерство" у издању Удружење Милош Милојевић Црна Бара:

II. Као што у овоме није св. Краљ Драгутин хтео да заостане од свог млађег брата краља Милутина, тако исто и у другом свему благачинију, те је основао и подигао у својој држаии, као што је она у праочевој
му; такође II. Свету Гору, која је била у подкриљу Врдничке планине, или сада тако зване Фрушке Горе, у којој су се још и до данас сачували ови манастири:

1. манастир Гргетек, храм св. Николе обнављан доцнијим Деспотима Српским Бранковићима;
2. Крушедол, храм Благовештења св. Богородице, такође обнављан доцнијим Деспотима Српским, вечна кућа св. мајке Ангелине и синова јој;
3. Шишатовац, храм рођења св. Богородице, бивши метох Шишевског манастира у Скопљанској нахији - задужбина краља Радослава;
4. Хопово, био је храм св. Николе, и доцније, при обнављању, св. Пантелије

5. Кувеждин храм св. Саве, Архијепископа Српског а при обнављању посвећен успомени истога;
6. Бешеново храм Арх. Михаила слава и задужбини кр. Драгутинова;
7. Јазак храм цара Уроша;
8. Врдник, или Раваница, храм Вазнесења Господара, задужбина цара Лазара;
9. Прибина глава, основан још у 12. веку, задужбина Немањина, а храм је сабор св. Аранђела;

10. Велика Ремета, храм св. Димитрија, задужбина Српских Краљева још пре Немање;
11. Реметница, храм покрова Богородичног, задужбина Краља Драгутина и метох његовог манастира Раче у кнежевини;
12 Дивша манастир, сад филијан;
13. Фенек, храм св. Петке Параскеве Српске, задужбина Немањина;
14. Раковац, храм св. Безсребрника Козме и Дамњана, задужбина краљева српских, пре краља Драгутина, а бивши метох манастира Долачког у
данашљој Новопазарској нахији, који служи истим свецима;

15. Ковиље, храм св. Аранђела, задужбина Стефана Правовенчаног и св. Саве ;
16. Беочин храм св. Ђурђа, задужбина Немањина и бив. метох св. Ђорђа Беочинског у Правој Србији, садање Новопазарске нахије,
17. Војиловица храм с. Богородице, задужбина Немањина, а обнављан Деспотом Стефаном Високим;
18. Бођани, храм Ваведења св. Вогородице, задужбина Немањина доцније обнављан.
Остали су сви бивши манастири ове друге, или краља Драгутина, св. Горе, или поримокатоличени, као: 1. бив. св. Јована, у Илоку, гробници Мрњавчевића; 2. св. Аранђела у Вуковару; 3. Соту; 4. Шиду; 5. Гибчи; 6.
Кукојевици; 7. Љубши; 8. у Шаренграду и т.д. или порушени и уништени, као бивши женски манастир код уласка у Беркасово, и млоги други, којима није место сада овде да се помињу.

Књигу можете поручити: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/nasi-manastiri-i-kaludjerstvo/


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X