Изводи из рада Српског ученог друштва који се односе на Милоша С. Милојевића. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9115?locale-attribute=sr_RS&fbclid=IwAR0f39J-TF-qP-BPHjJfq8PD9ajnI9TKSZmIqbjP_UtYTJMYc3yAMC6YUMo
Оцена СУД за Одломци из историје Срба:
"Београд, 12. јун 1871.П[антелија] Срећковић, члан Срп[ског] уч[еног] друштва –
Одсеку историјском Срп[ског] уч[еног] друштва
ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ СА СУВРЕМЕНОМ СТАТИСТИКОМ, написао Милош Милојевић
Истиче да дело заслужује пажњу јер огромним материјала прати судбину словенског, а посебно српског, народа, коју казује на основу филологије и навода од поделе индоевропских народа до Стефана Немање.
Затим прати судбину српског народа од косовске пропасти и завршава савременим статистичким подацима у вези са српским народом и Јужним Словенима. ПОКАЗАНИ СУ СВИ ИЗВОРИ КОЈИМА СЕ ПИСАЦ СЛУЖИО ПИШУЋИ ДЕЛО. Указује на то да има ствари с којима се не би могао сложити. Али
поштујући огроман скупљени материјал и услугу коју би књига донела нашем свету и књижевности, он је за то да Српско учено друштво помогне Милојевићу да дело штампа засебно и та помоћ да буде најмање од 55 до 80 дуката.
После написане Срећковићеве оцене 18. јуна 1871. Милан Ђ. Милићевић је на њој дописао: „На ову оцену г. Срећковића као историка пристајем и ја“.
Реферат, оригинал, аутографи и потписи П. Срећковића и М.
Ђ. Милићевића, 1 + (1) л.", страна 455. Водич кроз Архив Српског ученог друштва : 1864–1892"
Оцена за Историјску - етнографску мапу:
"69. Београд, 1. октобар 1871.М[илош] С. Милојевић – Историјско-државном одсеку Срп[ског] уч[еног] друштва
Наводи да је Одсек пре неколико месеци прегледао његов састав
Историјско-етнографски преглед српских земаља у Турској и Аустрији с ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКОМ МАПОМ тих земаља
и одредио своју помоћ, па се дело увелико штампа. Мапа је споредни део састава и упућена је Одсеку математичком да је оцени с техничке тачке.
Она се на оцени код два члана тог Одсека налази шест-седам месеци, а за оцену не треба више од два сата времена.
Има више разлога да захтева да се карта тражи назад и наводи их. Зато моли Одсек да карту тражи од Одсека математичког као погрешно послату и да о њој каже свој суд.
Писмо, оригинал, аутограф М. С. Милојевића, 2 л.
На њему је белешка: „Примио сам ово писмо овако као што
је одмах 3. октобра СТ. НОВАКОВИЋ“.", 462. Водич кроз Архив Српског ученог друштва : 1864–1892
"72. [Београд, 25. октобар 1871]
Љ[убомир] Ивановић, Ј[ован] Драгашевић – Јестаственичком
одсеку
Одсек их је одредио да прегледају карту Милоша Милојевића, те дају мишљење о њој. Наводе да је општи карактер карте етнографски и по томе Одбор није надлежан да даје оцену карте.
Она представља пределе који су слабо познати, а ни извори по којима је рађена Одбору нису били познати.
Израда у орографском делу је непрактична. Ивановић је
био мишљења да она не заслужује да је Друштво прими и под својим именом изда зато „што као етнографска није основана на сигурном познавању ствари, а као географска далеко је испод карте Кипертове“ а и израда и опис су такви да Друштво такво нешто не би требало да изда.
Праведно би било да се Милојевићу да нека мала награда као помоћ, па нека карту сам издаје.
После написаног Ивановићевог реферата дописано је: „Саглашавам се с првим рефератом. Драгашевић“.
Реферат, оригинал, аутограф Љ. Ивановића, 1 + (1) л.", 463. Водич кроз Архив Српског ученог друштва : 1864–1892"
Аутори текста: Иво М. Андрић и Предраг Ђурић
0 коментара