ВРАЧАР: УЛИЦА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА НА ИМАЊУ ВОЈОВОДЕ ПЕТРА БОЈОВИЋА

Како историја плете причу: Милош С. Милојевић и Петар Бојовић били су ученици у ратовима за ослобођење и независност Србије 1876-1878. године. Милојевићу је додељена улица на Врачару баш на имању војводе Петра Бојовића, а у летњиковцу војводе Бојовића је била црква св. Тројице. Милојевић је књигу Наши манастири и Прочитај више…

ДОКАЗ ДА СЕ МОЖЕ ПИСАТИ О МИЛОШУ С. МИЛОЈЕВИЋУ!

Научни рад Хаџи Радомира Петровића, објављен у Лесковачком Гласнику на тему: "СВЕДОЧЕЊА ИСТОРИЧАРА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА О МАНАСТИРУ ДЕВИЧ У КОД СРБИЦЕ НА КОСОВУ", доказ је да се може и треба писати о раду академика Милоша С. Милојевића. Очекујемо да ће ИК "ГАНЕША КЛУБ" из Београда за овогодишњи Сајам књига Прочитај више…

I ВЕК Н. Е. – СВ. АПОСТОЛ ТИТ И СРБСКА ЦРКВА СВ. ПЕТРА И ПАВЛА У РАСУ – 10 ВЕКОВА РАНИЈЕ НЕГО ШТО ТВРДИ “НАУКА” И ПРИЗНАЈЕ СПЦ!?!

Колики је континуитет Цркве код Срба, само 800 година или целих 20 векова, да ли је основана од св. Саве или од самих апостола Христових?!? ПОГЛЕДАЈМО шта каже архиепископ Черњигорски Филарет у делу "СВЕЦИ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА", стр. 262 - 264. (http://books.e-heritage.ru/book/10079936) о цркви св. Петра и Павла у Расу коју Прочитај више…

АРХИЕПИСКОП ЧЕРЊИГОРСКИ ФИЛАРЕТ: “СВЕЦИ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА” (КЊИГА ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ)

Књига "Свеци јужних Словена" коју је корстио Милош С. Милојевић при писању "Наши манастири и калуђерство", у којој каже: "Ја не само одбијам то, него и недопуштам, да је од мене, Не само г. Митрополит наш, но и сва четири Васионска Патријарха, православнији; нити су само они обвезани знати и Прочитај више…

Улица Милоша С. Милојевића у Београду

У Србији је већ познато како се додељују имена улица по знаменитим Србима, али још и боље како се укидају. Међу бројним знаменитим Србима који су имали улице у Београду, па су им укинуте налази се митроплоит Београски Михаило, али и командант добровољачких одреда из ратова за ослобођење и независност Прочитај више…

ДР ДРАГАН АШКОВИЋ: “ДАКЛЕ, САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ ДЕМАНТУЈУ СВЕ ОВЕ СТВАРИ, СВЕТИ САВА НИГДЕ НЕ ПОМИЊЕ НАСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА…”

"Ми смо ту квазинаучну истину прихватили, понављамо је као папагаји. Верујте ми да је веома профитабилно у научној каријери потврђивати да су Словени дошли на Балкан", проф. др Драган Ашковић.

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ: “НЕКА НАМ ОДГОВОРЕ ПАМЕТАРИСТЕ (…) КОЈИ ВЕЧНО ДРЖЕ: ДА СУ СЕ ДАНАШЊА СЛАВЕНСКА ПЛЕМЕНА ЈЕДНОГ ЛЕПОГ ЈУТРА ПОЈАВИЛА, КАО ПЕЧУРКЕ, У ЕВРОПСКОМ ЗЕМЉИШТУ И ДА СУ ОНИ ВАРВАРИ…”!

"да се не упуштам у ДОБА СРПСКО ПРЕ ХРИШЋАНСТВА, у којем видимо ову исту установу, на оваким истим месностима и. т.д. но у другим облицима и под разним називима, разних Жречева и Жречица и.т. д. ЈОШ У ПРВО ВРЕМЕ ПО ХРИСТУ, СРПСКИ ЈЕ НАРОД У ОВИМ КРАЈЕВИМА, И НА ОВОЈ Прочитај више…

КАКО ЈЕ СТОЈАН НОВАКОВИЋ “PRIOPĆIO JAZU” ДА СВ. ПЕТКА НИЈЕ СРПКИЊА ВЕЋ БУГАРКА?!?

извор: https://www.facebook.com/miloscrnabara/ Константин Коста, познатији као посрбљени СТОЈАН НОВАКОВИЋ, дописни члан ЈАЗУ "приопћио" је 30. маја 1877. године ЈАЗУ у Загребу свој научни рад "Живот св. Петке од патријарха бугарског Јефтимија", којим подржава свог пријатеља Илариона Руварца у проглашавању ове светитељке Бугарком, а напада Милоша С. Милојевића који је за Прочитај више…

СРБИЈА, НЕКАД И САД: ДРЖАВНА НАРОДНА ШКОЛА “МАТИЈА БАН” – ДРЖАВНА НАРОДНА ШКОЛА “МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ”!?!

Омаж великану Матији Бану у Галерији `73 "Поводом обележавања 200 година од рођења Матије Бана, у Галерији `73 отворена је документаристичка изложба „У част великану Матији Бану“. Изложба се реализује као део манифестације Дани европске баштине. Део библиотечке грађе, књиге и рукописе Матије Бана с краја XIX века, позајмљен је Прочитај више…

ДВА НАЈПОЗНАТИЈА ДИПЛОМЦА РУСКИХ ФАКУЛТЕТА: МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ И ПАНТЕЛИЈА СРЕЋКОВИЋ

"Срби су били школовани и на другим академским институцијама у Русији. Пантелија Панта Срећковић и Милош С. Милојевић су два најпознатија дипломца руских (нецрквених) факултета, иначе представници романтичарске историографије.", страна 141. у научном раду "Допринос Руске Цркве академском образовању Срба у другој половини 19. и првој половини 20. века", Радовановић Прочитај више…

X