Пише у Википедији о Милошу С. Милојевићу:

"Афера Министарства културе

Удружење ,,Милош С. Милојевић" из Црне Баре аплицирало је 2018. и 2019. године код Министарства културе и информисања, и то посредством Народне библиотеке ,,Јанко Веселиновић" из Богатића и Међуопштинског историјског архива из Шапца, за средства за објављивање Милојевићеве преписке из раздобља Српско-турских ратова. Укупна сума које је Министарство културе и информисања издвојило за овај пројекат било је око милион динара. То је учињено за време мандата министра Владана Вукосављевића који је без претходне стручне провере одобрио средства дотичном удружењу. Удружење из Црне Баре и претходно је у више наврата објављивало дела Милоша С. Милојевића иако су у питању одавно потврђени историјски фалсификати."

Да је прочитао писац горњег текста једну од две књиге или погледао изложбену поставку, које је Министарство помогло штампање, не би писао глупости: "јер је на пример само једном приликом са својим кумом Шуменковићем тајно (од јуна до октобра 1871. године) пропутовао Стару Србију и Македонију, па му је овај довео око 150 добровољаца (махом из Охрида и Дебарске нахије)." Све је нетачно, а посебно година када је Милош С. Милојевић био у поробљеним српским земљама, није 1871. већ 1870. године.

 После успешних борби са Турцима 1876. године, Милош С. Милојевић из Рашке долази у Београд септембар 1877. године. 7. октобра 1877. године Милош С. Милојевић пише Милојку Веселиновићу у Рашку.

Из писма сазнајемо:

  1. Непосредни старешина Милоша С. Милојевића био је генерал Милојко Лешјанин, командант моравског кора у Другом српско-турском рату 1877/78. године.
  2. Да је имао проблема у решавању личних питања, те је захтевао "да ме нигде и не одређују", од тадашњих власти.
  3. Из писма се види да је Друго одељење Београдске богословије, престало са радом 1877. године, а не 1876. године.
  4. Сам се борио против тадашње власти. Неоспоран доказ да иза њега није стајала ни једна страна сила, већ само СРПСТВО.

Како тада, тако и данас иза Удружења Милош Милојевић Црна Бара нико не стоји, већ својом снагом и средствима истрајава на путу Милоша С. Милојевића.

 


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X