У "Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији" на страници 325 Милош С. Милојевић пише о Константину VII Порфирогениту: “Нама се пре свега ваља упознати са карактером писца Константина Порфирогенита (905— 959 год.) па тек онда да изрекнемо суд наш о његовом писању о нама. Зна се да је он остао по смрти оца свога Лава Философа под туторством, као непунољетан, стрица свог Александра који се неје бринуо ни о држави, а камоли престолонасљеднику. По смрти овога сенат преда непунољетна престолонасљедника патрицији Николи, а сам разстури сплетке и интриге, под упливом којих одрасте Константин. 919 год. ожене га и од тог доба владаше над њим таст му Роман, кога се једва отресе 944. год. Но и по овоме Константин се показа како у карактеру, тако и у свему да неје човек за владу, а тако исто и да као човек неје од карактера. Будући, и као државник и као човек ништавилан у свему он гледаше да му син не буде таквим и баш за њ писаше оно своје сачинење: ''О управљању Империом'' (De Administrando Jmperio) из ког све наше паметаристе, као из најзнатнијег извора, црпе све о нама, верујући у све тамо казано, као фанатик Турчин (а и сваки је овакви) у свој Куран.“

"Одломци из историје Срба", Милош С. Милојевић писао је као додатак "Историска-етнографска географска мапа Срба".

Милош С. Милојевић није могао у ограниченом простору наведе све о Константину VII Порфирогениту. Значајно је однос грчке државе према Кијевској Русији. За време владавине Константина од 913-959. године, Кијевском Русијом владали су:

У грчким изворима нема нигде забележено однос Порфирогенита према Кијевској Русији. У руским изворима, прва руска хроника "Историја прошлих година", написана крајем 11. и почетком 12. века у Печерском манастиру у Кијеву,  налази се да су Грци били у вазалном односу према Кијевској Русији (плаћали порез).

 


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X