Милош С. Милојевић дефинише „Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији“ на страници 397 у издању Удружења Милош Милојевић Црна Бара: „На ова питања, ми за сада нећемо одговарати, јер не пишемо историју Срба, но само одломке из ње ради наше мапе.“
На изради мапе Милошу С. Милојевићу помогли су (стр. 447 Одломци) : Карта Србије мајора Љубомира Ивановића. Код имена г. Љубомира имамо њему, а нарочитог. мајору М. Лешјанину, да и изразимо нашу најдубљу благодарност, што су нас послужили својим материалима војеног министарства, да нам што потпунија карта изађе. Хвала им и слава.
У Поговор за „Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији“ на страници 450, Милош С. Милојевић пише: „Угледав, и сетив се њега Г.Г. чланови одсека математичког и јестаственичког срп. ученог Друш. нека им буде црн образ пред садањим и потоњим нараштајима српским, што онаку донеше одлуку о нашој мапи, најсовршенијем, за сад, чеду наших одвећ непознатих земаља, наше народности и историје. Нарочито нека се вечно стиде Г.Г. оцењачи, који онако подло, и занешени себичном неком сујетом, на основу лажи (као што је већ казано у 112. и 113. броју “Трговачког Гласника 1871.“) и управо кајишарску оцену преставише својем одсеку.“
Противници да се мапа не штампа о трошку Српском ученом друштву били су чланови Одсека јестаственички (природни) и математички: Фрањо Зах (Чех), Аћим Медовић (Пољак), Коста Алковић (рођен у Земуну), Јован Валента (Чех), Јован Машин (Чех), а против њих био је генерал Јован Драшковић (рођен у Пожаревцу).
0 коментара