ПОРУЧИТЕ КЊИГУ ПУТЕМ КУПИДАРА
А сада један потпуно ДРУГАЧИЈИ осврт на личност и дело Милоша С. Милојевића. Деценијски потпуно затурен и скриван, овај најпре искрени патриота и путописац, и данас остаје непознат већем делу нашег народа. Народа, ЗА КОГА је живео, ратовао, борио се на разноразне начине и оставио му пребогату историјску и културну заоставштину, и због кога је напослетку, сумња се и умро. Па, драги српски народе, у погледу заоставштине коју вам је оставио пишући срцем уместо пера, док је будете читали, ред је да знате о њему и следеће. То ћу вам објаснити кроз једно капитално дело, управо изашло из штампе, до сада НИКАД објављивано, једну од свезака његових чувених „Путописа“. У „Путописима дела праве Старе Србије IV“, налази се и део под називом „Путничне слике ваљевског округа“, у којима је Милојевић обилазећи тај крај, у „Сиону“ (часопису за професоре и ученике Богословије где је тада радио као професор), писао чланке о својим путешествијама, износећи не само богате историјске податке, него и приповедајући о свему томе као какав искусни и талентовани писац. Док будете читали ово, првенствено да би сазнали праве историјске чињенице, десиће вам се нешто неочекивано, потпуно необично за овакво штиво али надасве лепо. Наиме, несвесно ћете уронити у један свет пун авантуре кроз који ће вас водити ваш главни јунак, ни мање ни више – но Милош С. Милојевић. Посећујући рушевине старих цркава и остатке скоро ишчезлих гробаља, истовремено путујући из места у место, спавајући некад код најбогатијих и угледнијих кметова, а некад опет у прљавој постељи пуној бува, Милојевић својим бритким умом, умећем да продре у карактер и душу сваког човека и невероватним талентом за описним приповедањем, приказаће вам на невероватан начин призоре, догађаје, места и људе. Учиниће то толико сликовито и живо, да ћете заборавити да читате из пера једног историчара и помислити да читате каквог светски познатог писца. Пред вама ће оживети раскошни двор „поштеног“ кмета Иве и као на филмском платну заплесаће ситни, сувоњави, прерано остарели кмет, стари му отац који јадикује за старим временима, вредне, послушне слуге, мноштво укућана, те срески пандур, неодољиво шармантно заљубљен у кметову качару… Развалина цркве св. Петке оставиће у вама вечно страхопоштовање! Пред фрескама из доба Немањића пожелећете да се помолите, а осетићете и бол због сваког камена који нељуди узеше са велелепне светиње. Јасно ћете чути, као да су ту поред вас, звук сиктања змија настањених изнад олтара, које можда једине беху заслужне да ти исти нељуди не униште то иконописима предивно и славом увенчано централно место светог здања. То су само неке од „прича“, тек да вам заголицају машту.
Милојевићев начин приповедања и стил писања, издвајају га од свих осталих историчара, и савремених и оних његовог доба. Сходно томе, за крај, будући читаоци ваљало би вам рећи да обратите пажњу на размишљања, ставове и схватања Милоша С. Милојевића, који итекако заслужују сваку похвалу и дивљење. Знао је бити и сатиричан, као и духовит па ћете се понекад грохотом смејати његовом хумору пуном симболике. Често је имао бесане ноћи из којих су изродиле његове плодоносне мисли, вредне да се нађу у збирци најпознатијих мислилаца свих времена. Његове мисли дубоко одјекују кроз векове, кроз њих нам је дао поруке да их преносимо генерацијама, да нам буду храна души и одбрана у тешким временима (баш као у овом у коме живимо). За разлику од данашњих квази, такозваних и самозваних, Милош С. Милојевић је објаснио шта ЗАИСТА значи бити патриота!
Уживајте Срби у чуду и благослову у виду поклона који нам је оставио у овој писаној речи, јер најпосле, све, баш све је и оставио нама у аманет.
Аутор текста: Биљана Новаковић, Удружење Милош Милојевић, Црна Бара
0 коментара