Војвода Мишић о Хрватима

Пише: Илија Петровић Ових дана, по интернату кружи белешка Милорада Павловића Крпе (1865-1957), професора и публицисте, србскога националног посленика, секретара војводе Мишића: “После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919 године послао Живојина Мишића да Прочитај више…

Још која реч о Арбанасима

Пише: Илија Петровић Будући да су званични тумачи историјске науке у Србији дибидуз незаинтересовани за прошлост србскога народа, још мање за његову будућност (иако је његова прошлост – његова будућност), тај “простор” препуштен је аматерима (љубитељима, непрофесионалцима). Најчешће, ради се о добронамерним Прочитај више…

ПРЕДСТАВЉАМО КЊИГУ: Европска унија – Четврти рајх: шта не знамо о Европској унији?

Европска унија се представљала као оличење добра на земљи, као небески Јерусалим у који, свако ко уђе, долази у царство обиља и хедонизма. Силан новац, знање и енергија пропагандиста потрошени су да се утврде поменути стереотипи код европских народа. Успеха Прочитај више…

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО И МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Скоро у исто време у јавности Србије из два различита извора доказује се да историју коју смо учили и знали није истинита. Текст из Википедије и „Путопис праве (старе) Србије 4. свеска“ од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Прочитај више…

ПРВИ МИТРОПОЛИТ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ

После вишегодишње борбе да се расветли лик и дело митрополита Михаила у стварању независне Србије, напокон појавио се текст у Викепедији. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82) Две реченице које мењају досадашње тврдње државних историчара о јединству српске политике у 19. веку: „Митрополит ће и Прочитај више…

Стојанке, бела Врањанке

    По друм идем, за друм питам,  Стојанке, казуј, мори, бела Врањанке,  Стојанке, ти ми, мори, памет помери!  Коња водим, пешки одим, / Стојанке, казуј мори…  Воду газим, а жедан сам, / Стојанке, казуј мори…1  Ово је изворна врањанска Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ И СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО

Изводи из рада Српског ученог друштва који се односе на Милоша С. Милојевића. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9115?locale-attribute=sr_RS&fbclid=IwAR0f39J-TF-qP-BPHjJfq8PD9ajnI9TKSZmIqbjP_UtYTJMYc3yAMC6YUMo Оцена СУД за Одломци из историје Срба: „Београд, 12. јун 1871. П[антелија] Срећковић, члан Срп[ског] уч[еног] друштва – Одсеку историјском Срп[ског] уч[еног] друштва ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ – ЈОВАН РУВАРАЦ из угла државног историчара

Пише проф. др Михаел Антоловић следбеник швапског цара Фарањиног попа Јована Руварца о романтичарској историји Србина Милоша С. Милојевића за мађарски сајт на енглеском: https://hunghist.org/issue-current/83-articles/374-2016-2-antolovic?fbclid=IwAR2mFNZ-mpWBdtDmoVThKAuU527vAxCIyV3c3pU_SCWn_2RReptVZii7UgI Из текста може се закључити да проф. др Михаел Антоловић није прочитао ништа од Србина Прочитај више…

БЕСЕДА ДЕЈАНА ТОМИЋА ПРИЛИКОМ ДОДЕЉИВАЊА  НАГРАДЕ „МИЛОШЕВО ГУШЧИЈЕ ПЕРО“ У БОГАТИЋУ

За Црну Бару, место рођења Милоша С. Милојевића, вежу ме два значајна животна искуства, који су свесно или несвесно утицали на мене и формирање неких животних ставова и опредељења. Рођен сам оне чувене 1948. године у месту за кога су Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ И СРПСКИ ДОМАЋИНИ У ОЧУВАЊУ СРПСТВА

1830. године кнез Милош Обреновић изборио се за укидање османског феудализма у Србији, што је потврђено 1833. године, тиме је створио услове да решава аграрно питање. Дајући земљу сељацима коју обрађују, ствара слободне људе који у будуће бранити своју слободу Прочитај више…