А сада један потпуно ДРУГАЧИЈИ осврт на личност и дело Милоша С. Милојевића. Деценијски потпуно затурен и скриван, овај најпре искрени патриота и путописац, и данас остаје непознат већем делу нашег народа. Народа, ЗА КОГА је живео, ратовао, борио се...
Прочитај вишеУ свом приступном делу у својој двотомној књизи коју назива и свескама, и назвавши их „Одломцима историје Срба и србских-југословенских-земаља у Турској и Аустрији“, Милош С. Милојевић своје дело почиње овим речима: „Паметарница – историја-народа каквог, као и у опште...
Прочитај вишеО књизи Против таме овога света, Рада Јаковића пише Зоран Туцаковић ОПРЕДЕЉЕЊЕ И ЗАВЕТ У својим претходним књигама Раде Јанковић нас је упознавао са безбројним искушењима и опасностима које прете нашој личности, нашем духу и вери. Нарочиту пажњу...
Прочитај више
У задње време поново се јављају преко медија следбеници Јосипа Јуре Штросмајера. Поставља се питање: Зашто баш данас, напади на лик и дело Милоша С. Милојевића? После затишја од скоро годину дана на исти начин као и раније, покушава се Прочитај више…
Кроз судбину Митрополита Михаила Јовановића, види се борба у очувању српства како у тадашњој кнежевини Србије, тако у српским окупираним земљама под Османилијама и Аустроугарима. После убиства књаза Михаила Обреновића, изражена је борба између две струје у српској политици према Прочитај више…
Митрополит Рашко - призренски Мелентије, био је на челу исте од 1854 -1895. године. Милош С. Милојевић у својим "Путопис IV", на страници 127, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, описује митрополита Мелентија: "По свом повратку са поклоништва, Прочитај више…
Главни заговорник конкордата Ј. Ј.Штросмајер, припремио је нову скицу будућег споразума, коју је министар просвете и црквених дела др Стојан Новаковић предао кнезу Милану. Предлогом је била предвиђена слобода католичке вероисповести у Србији и утврђени поступак и услови за именовање Прочитај више…
Како је и зашто у Призрену основана богословија, а не у Пећкој патријаршији, прочитајте "Путопис IV" од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ На почетку поглавља, Пећка патријаршија, од странице 117, Милош С. Милојевић Прочитај више…
На страници 112 Путописи IV свеска од Милоша С. Милојевића, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ , описује поп Јован Поповић стање у Призрену: "Ми знамо да је ово прво корачање (рат 1876-1878 г.) српскога кнеза као Прочитај више…
СУПОВАЦ 1876: "ДЕСЕТ ГОДИНА ТВОЈИМ ИМЕНОМ ЖИВУЈЕМО..." "Тако је ко хоће да диже устанак, он се друкчије нигде и никад недиже. После дугог и многог говора. вајкања, и плескања и т. д. и пошто Прочитај више…
На почетку Путопис IV, Милош С. Милојевић пише: "Као што смо већ напоменули у III св. путописа, ми би се бавили у Призрену још неколико дана, ако не и недеља, да се неје о нама рашчуло: и према томе, да Прочитај више…
Позва себе Стојан Новаковић да оспори Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша С. Милојевића, назвавши је "Влашка кецеља". Да би нешто оспоравао морао би имати некаква знања добијена образовањем. Стојан Новаковић Прочитај више…
Милош С. Милојевић пише у "Путопис дела праве (старе) Србије III књига", у издању "Никола Пашић" Београд на страници 236: "Предвече опет пођемо да некако уђемо у руски конзулат, јер смо особиту потребу да се састанем са ваљаним и честитим Прочитај више…
