Давних деведесетих година проф. др Реља Новаковић са групом поштовалаца лика и дела Милоша С. Милојевића покренуо је обнављање сећања на великог српског родољуба. Штампана су дела Милоша С. Милојевића која су била доступна и одржавали трибине. Почетком двехиљадите замире рад после смрти проф. др Реље Новаковића. Касније неколико удружења Прочитај више
Беседа научног саветника Историјског института Србије др Славенко Терзић, дописни члан САНУ. поводом обележавања 950 годишњице оснивања манастира Прохор Пчињски. Можда беседа не би заслужила пажњу да није одмах на почетку навео термин „Права Србија“ наводећи да је аутор „непознати писац“ (0,34 минут). Први које употребио термин „Права Србија“ био Прочитај више
У продаји је књига „Стара Србија и Албанија“ од руског императорског службеника Ивана Јастребова о државном трошку. Прво издање изашло је у издању Српске краљевске академије, 1904. године, а штампана у Државној штампарији краљевине Србије. О каквом се делу ради, показује нам година штампања, првог издања на руском језику, да Прочитај више
Још једна личност заборављена од српске историје. Вићентије Крџић (световно име Василије Крџић), рођен је 30. јануара 1853. године у Ушћу. Основну школу завршио у манастиру Студеница, где се после завршене богословије у Београду замонашио 1873. године. Игуман је постао 1887, а од 1890. био је старешина манастира Свете Тројице Прочитај више
За време владавине кнеза Александра Карађорђевића 1842-1858. године, спољна политика водила се на основу програма пољског грофа Адема Чаториског „Conseils sur la conduite à suivre par la Serbie“. Из Савета Чаториског настаје „Начертаније“ од Србо-Турчина Илије Гарашанина. У „Начертанију“ у поднаслову „Најпре да означимо наша отношенија спрема Бугарске“, реченица која Прочитај више
Званични лист Југословенске академије знаности и уметности Загреб био је „Старине“. У броју за октобар 1878. године, на страници 260, пише Љубомир Ковачевић (потрчко Стојана Новаковића): „U „ Vidovdanu “ (уредник листа „Видовдан“ Милош Поповић, рођени брат југословена Ђуре Даничића прим.аут.) za 1870. g . broj 95. u „ Novostima “ objavljenisu ovi natpisi, ne znam po čijem čitanju , vrlo pogrješno . Prvi jeod 1002. godine , jer je tako pročitana prva riječ ace . Ostali jenatpis : „ Bdejan Saprić Kondić , pisa ga sinovac Pribičko “ . Drugije kamen od 1038. godine , jer je tako pročitana početna riječ naboku kamena ann . Natpis je pročitan : „ Ase leži Mojisav Pripkovićna svoji zemli plemetoj u koje doba bje juni Komnin ( imperator( tako ! ) , i gospodinu Novaku ( pod ) Urošem kraljem ( tako ! ) , djetesvoje 1038 smrt umorila Balšu ( tako ! ) megju družnoj, a se postavibjeljeg Dragutin na bratje svojem , a se pisa Petko Ščuk “ . Trećije kamen dobro pročitan , samo što je sad prva riječ ( ace ) zamijenjena godinom 1202. Četvrti je natpis od 1205. godine , jer sad acetoliko vrijedi. Natpis glasi : „ Leži Obren Milatović i Dobrija odObrnja “ . Мада не зна које урадио препис са споменика југословен Љуба Прочитај више
У делу Иво Вукчевић „Словенска Германија“ од стр. 434 – 444 приказани су факсимили корица српских издања од 17 – 19. века. Колико је ових издања коришћена код наших научника у њиховом научном раду? Поред римских и грчких извора постоје швапски, руски, а најбитније српски. Аутор: Иво М. Андрић
1818. године одштампа Вук Караџић „„СРПСКИ рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“, на народном, СРСПКОМ, језику. Да би био СРПСКИ речник, Вук Караџић уводи шест слова Ј из латинице (у место старосрпског і) и Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. Ко користи у говору Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ Прочитај више
Пише Милош С. Милојевић на стр. 12 у „Црте ратних слика“ у издању „Шабачког Гласника“ из Шапца: „Свако је од нас познато, да је у Херцеговини 1875. год. букнуо устанак под аустријском заставом, на којој је писало: „Живио наш краљ Фрања Јозо!“ Ја сам тада и држао и писао, и Прочитај више
Пре него што је изашла из штампе „Путопис IV“ од Милоша С. Милојевића писао сам да историја коју смо знали, неће бити иста. Потврда моје тврдње, поновни напади „југословенских научника“ на лик и дело Милоша С. Милојевића. Довољно је цитирати једну реченицу из „Путопис IV“, на коју „југословенски научници“ тешко Прочитај више
You must be logged in to post a comment.