Званични лист Југословенске академије знаности и уметности Загреб био је "Старине". У броју за октобар 1878. године, на страници 260, пише Љубомир Ковачевић (потрчко Стојана Новаковића): "U  Vidovdanu “ (уредник листа "Видовдан"  Милош Поповић, рођени брат југословена Ђуре Даничића прим.аут.) za 1870. g . broj 95. u  Novostima  objavljenisu ovi natpisi, ne znam po čijem čitanju , vrlo pogrješno . Prvi jeod 1002. godine , jer je tako pročitana prva riječ ace . Ostali jenatpis :  Bdejan Saprić Kondić , pisa ga sinovac Pribičko  . Drugije kamen od 1038. godine , jer je tako pročitana početna riječ naboku kamena ann . Natpis je pročitan :  Ase leži Mojisav Pripkovićna svoji zemli plemetoj u koje doba bje juni Komnin ( imperator( tako ! ) , i gospodinu Novaku ( pod ) Urošem kraljem ( tako ! ) , djetesvoje 1038 smrt umorila Balšu ( tako ! ) megju družnoj, a se postavibjeljeg Dragutin na bratje svojem , a se pisa Petko Ščuk  . Trećije kamen dobro pročitan , samo što je sad prva riječ ( ace ) zamijenjena godinom 1202. Četvrti je natpis od 1205. godine , jer sad acetoliko vrijedi. Natpis glasi :  Leži Obren Milatović i Dobrija odObrnja  .

Мада не зна које урадио препис са споменика југословен Љуба коментарише:

"Kad se zna da je ovo kamenje donio iz Podrinja M. Milojević ,"

Затим долази до закључка југословен Љуба:

"nije nikako čudo , što jedna riječ znači koji mu drago broj i štose pod god . 1038. uz Mojisava Pripkovića , u Podrinju , pominju :Komnen car , koji se tek 1048. rodio , Novak i Milutin Uroš II . ,kralj, iz XIII . i Balša iz druge polovine XIV . vijeka , ma da nijedan od njih , po svoj prilici , nije nigda ni vidio onaj kraj Podrinja ,gdje je Mojisav pogreben . S toga prijatelji starina neće mi zamjeriti, što ove natpise i ja saopštavam."

Само зато што је "камење" донео  из Подриња, Милош С. Милојевић, ништа није истинито. Из текста југословена Љубе, закључује се да је наручен за усташки "Старине", како би се уништио рад Милоша С. Милојевића на одбрани СРПСТВА.

Аутор текста: Иво М. Андрић

 


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X