Извор: Википедија

Још једна личност заборављена од српске историје.

Вићентије Крџић (световно име Василије Крџић), рођен је 30. јануара 1853. године у Ушћу. Основну школу завршио у манастиру Студеница, где се после завршене богословије у Београду замонашио 1873. године. Игуман је постао 1887, а од 1890. био је старешина манастира Свете Тројице и Сретење у Овчару. Посвећен је 1894. године у архимандрита. Од 1900. године борави у манастиру Хиландар као саборни старац. 1905. године изабран и посвећен у Цариграду за владику скопске епархије. Био је трећи владика Србин након укидања Пећке патријаршије.

Наставља активан црквени, национални и просветни рад, чије је су темеље поставили митрополит Михаило и Милош С. Милојевић. Жестоку борбу води са бугарском егзархијом. Преузима устаничке одреде које је организовао Милош С. Милојевић. 1907. године у Македонији долази међу организаторима српске четничке акције до поделе на две струје: на конзулатску (иза које је Богдан Раденковић и Стојан Новаковић) и митрополитске струје, коју предводи митрополит скопски Василије. Уз помоћ страних емисара, Стојана Новаковића, побеђује конзулатска струја. Последица победе конзулатске струје, премештање учитеља и свештеника наклоњени митрополиту скопском Василију из Македоније.

15. децембра 1915. године Бугари га на зверски начин убијају. Србија га се сетила тек 1940. године када је била национално угрожена. Српска православна црква прогласила за светитеља - свештеномученика тек 2017. године. 

3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/29. маја; http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_1

Аутор текста: Иво М. Андрић


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X