Пише Милош С. Милојевић на стр. 12 у "Црте ратних слика" у издању "Шабачког Гласника" из Шапца: "Свако је од нас познато, да је у Херцеговини 1875. год. букнуо устанак под аустријском заставом, на којој је писало: "Живио наш краљ Фрања Јозо!" Ја сам тада и држао и писао, и доказивао, да је то масло, преко наше браће Хрвата ни чије друго, до аустроугарско;  и да од туда за нас неће бити какве користи, ако се у ту ствар умешамо; но мој говор и писање, био глас вапијућег у пустињи." У том устанку учествовао је Петар Мркоњић.

Идеју југословенства подржавао је краљ Петар кроз културне и научне установе у Србији 1910. године.  На  страници  318  "Српски Књижевни  Гласник"  из  1910 године:

"3, Изнет је на решење предлог загребачке Академије знаности и уметности о издавању „Југословенскога енциклопедичког речника“. Предлог се састоји у главноме, у овоме: Речник би обухватио садашње стање науке о
Јужном Славенству, а о осталим балканским народима обухватио би само оно што је потребно, кад се о Јужном Славенству пише. Речник би обухватио: географију; статистику; политичку, црквену, културну и литерарну историју; етнографију; језик и наречја; археологију; фолклор; биографије одличних људи Јужнога Словенства до данашњега дана; право и природне науке обухватио
би само толико, колико се тичу специфично Јужнога Словенства и његових земаља. Дело би изашло за 3 до 4 године, и треба да је потпуно готово пре него што се позне штампати. Ако Српска Краљевска Академија у равној мери поднесе трошак са загребачком Академијом, она ће моћи ово дело штампати ћирилицом о своме трошку, а заједница ових Академија била би истакнута
и на самом натпису дела. У оба издања би био једнак правопис, фонетички и једнако наречје. Као претходна радња били би састављање алфабета за све струке чији ће чланци ући у речник. Алфабетар сваке струке имао би свако име или предмет написати на засебном листићу, па кад се цела струка доврши, штампао би се њен алфабет и тако наштампан послао свима стручњацима ради прегледа и евентуалне попуне. Речник би се писао само језиком хрватским или српским, а на њему би сарађивали и Бугари и Словенци. Обе Академије изабрале би одмах алфабетере за речник, за које се могу узимати
људи и ван Академија, с обзиром на њихову спрему, вољу и време за овакав посао. Кад алфабетари сврше посао онда би обе Академије договорно одредиле дакцију речника. За приправне радње и уређење целога материјала до штампања загребачка Академија је вољна утрошити око 20.000 круна, које је на тај циљ оставио · Југословенској Академији генерал Марко пл. Црљен,
родом из Нове Градишке. — Налазећи да је овај предлог по све користан Академија га је једногласно у начелу усвојила и ставила у дужност Председништву, да детаљно проучи ову ствар, споразумевајући се по по-
треби и с члановима ван Председништва, па да на првоме скупу целокупне Академије о свему поднесе реферат."

Аутор текста: Иво М. Андрић


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X