Да ли сте знали да су „лажне вести“ и медијски ратови постојали у Србији још пре 150 година? Данас вам представљамо аутентичан одговор Милоша С. Милојевића, истакнутог српског историчара и писца, објављен као реакција на оптужбе изнете у тадашњем листу „Будућност“. Овај текст нам открива колико је борба за истину у Прочитај више
Скоро у исто време у јавности Србије из два различита извора доказује се да историју коју смо учили и знали није истинита. Текст из Википедије и „Путопис праве (старе) Србије 4. свеска“ од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, доказују на политичко штетно деловање југословенске Прочитај више
После вишегодишње борбе да се расветли лик и дело митрополита Михаила у стварању независне Србије, напокон појавио се текст у Викепедији. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82) Две реченице које мењају досадашње тврдње државних историчара о јединству српске политике у 19. веку: „Митрополит ће и касније морати да брани Цркву од насртаја појединих министара који Прочитај више
Изводи из рада Српског ученог друштва који се односе на Милоша С. Милојевића. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9115?locale-attribute=sr_RS&fbclid=IwAR0f39J-TF-qP-BPHjJfq8PD9ajnI9TKSZmIqbjP_UtYTJMYc3yAMC6YUMo Оцена СУД за Одломци из историје Срба: „Београд, 12. јун 1871. П[антелија] Срећковић, члан Срп[ског] уч[еног] друштва – Одсеку историјском Срп[ског] уч[еног] друштва ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ СА СУВРЕМЕНОМ СТАТИСТИКОМ, написао Милош Прочитај више
Пише проф. др Михаел Антоловић следбеник швапског цара Фарањиног попа Јована Руварца о романтичарској историји Србина Милоша С. Милојевића за мађарски сајт на енглеском: https://hunghist.org/issue-current/83-articles/374-2016-2-antolovic?fbclid=IwAR2mFNZ-mpWBdtDmoVThKAuU527vAxCIyV3c3pU_SCWn_2RReptVZii7UgI Из текста може се закључити да проф. др Михаел Антоловић није прочитао ништа од Србина Милоша С. Милојевића, а ни од швапског цара Фрањиног попа Прочитај више
1830. године кнез Милош Обреновић изборио се за укидање османског феудализма у Србији, што је потврђено 1833. године, тиме је створио услове да решава аграрно питање. Дајући земљу сељацима коју обрађују, ствара слободне људе који у будуће бранити своју слободу и своје огњиште. После протеривања кнеза Милоша Обреновића и Михаила Прочитај више
Пише др Стеван Павловић,(Проказан као сарадник Беча и Пеште и издајник националних интереса Срба у јужној Угарској Павловић је старост дочекао у тешкој финансијској ситуацији) поданик аустроугарски у часопису Застава 19. маја 1968. године, о избору Милоша С. Милојевића за професора Велике школе. Не напада Милоша С. Милојевића већ Косту Прочитај више
Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. О Србима три закона пише Вук Караџић 1836. године за које је 1814. Прочитај више
Свако дело мора имати на крају закључак. Закључак за „Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији“ од Милоша С. Милојевића, Глава IX од странице 437 до 442, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/odlomci-iz-istorije-srba-i-srpskih-zemalja-u-turskoj-i-austriji-milos-s-milojevic/ Главна порука Милоша С. Милојевића штампањем Одломка из историје Срба Прочитај више
Милош С. Милојевић: „ЖИВИМ ЗА ДАН КАДA ЋЕ БРАТ ПРЕПОЗНАТИ БРАТА“ „..ону нашу браћу која су нам најблажа, која су нам рођена, а која данас нас овде сабране на овом скупу или НЕ ПРЕПОЗНАЈУ или не признају за своју браћу!….“ Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Прочитај више
You must be logged in to post a comment.