Да ли сте знали да су „лажне вести“ и медијски ратови постојали у Србији још пре 150 година?
Данас вам представљамо аутентичан одговор Милоша С. Милојевића, истакнутог српског историчара и писца, објављен као реакција на оптужбе изнете у тадашњем листу „Будућност“. Овај текст нам открива колико је борба за истину у јавном простору била важна (и жустра) и у то доба.
Полемика која је уздрмала Београд
Све је почело извештајем у „Српским новинама“ о стању у београдској Богословији. Док је званична истрага министарства утврдила да је управа радила савесно, поједини кругови почели су да шире, како Милојевић каже, „неистине, грдње и клевете“.
Главне тачке Милојевићеве одбране:
У свом оштром одговору, Милојевић се фокусира на три кључне ствари:
- Разоткривање анонимних аутора: Аутор указује на то да иза напада стоје „једне и исте личности“ које се крију иза различитих псеудонима (час „са Дрине“, час „са Велике школе“).
- Заштита угледа професора: Он одлучно брани цело професорско тело Богословије, наглашавајући да напади нису усмерени само на појединце, већ на целу државу и народ који ту школу издржава.
- Одговор уредништву листа „Будућност“: Милојевић директно прозива уредника због објављивања текстова који нарушавају ред и углед просветних завода.
„Ово се све наравно чини, да се што већма омаловажи и овај завод, а и сама држава, и народ, који га издржава.“ – Милош С. Милојевић
Зашто је ово данас важно?
Иако су термини попут „II одељење Богословије“ или „агитација на исток“ везани за специфичан историјски тренутак, суштина је иста: одговорност за изговорену реч. Милојевић нас подсећа да клевета није само лични напад, већ покушај дестабилизације институција које су стубови друштва.
Аутор: ИА/АИ
0 коментара