Скоро у исто време у јавности Србије из два различита извора доказује се да историју коју смо учили и знали није истинита. Текст из Википедије и „Путопис праве (старе) Србије 4. свеска“ од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, доказују на политичко штетно деловање југословенске Прочитај више…
После вишегодишње борбе да се расветли лик и дело митрополита Михаила у стварању независне Србије, напокон појавио се текст у Викепедији. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82) Две реченице које мењају досадашње тврдње државних историчара о јединству српске политике у 19. веку: „Митрополит ће и касније морати да брани Цркву од насртаја појединих министара који Прочитај више…
Изводи из рада Српског ученог друштва који се односе на Милоша С. Милојевића. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9115?locale-attribute=sr_RS&fbclid=IwAR0f39J-TF-qP-BPHjJfq8PD9ajnI9TKSZmIqbjP_UtYTJMYc3yAMC6YUMo Оцена СУД за Одломци из историје Срба: „Београд, 12. јун 1871. П[антелија] Срећковић, члан Срп[ског] уч[еног] друштва – Одсеку историјском Срп[ског] уч[еног] друштва ИСТОРИЈСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉА СРПСКИХ У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ СА СУВРЕМЕНОМ СТАТИСТИКОМ, написао Милош Прочитај више…
Пише проф. др Михаел Антоловић следбеник швапског цара Фарањиног попа Јована Руварца о романтичарској историји Србина Милоша С. Милојевића за мађарски сајт на енглеском: https://hunghist.org/issue-current/83-articles/374-2016-2-antolovic?fbclid=IwAR2mFNZ-mpWBdtDmoVThKAuU527vAxCIyV3c3pU_SCWn_2RReptVZii7UgI Из текста може се закључити да проф. др Михаел Антоловић није прочитао ништа од Србина Милоша С. Милојевића, а ни од швапског цара Фрањиног попа Прочитај више…
1830. године кнез Милош Обреновић изборио се за укидање османског феудализма у Србији, што је потврђено 1833. године, тиме је створио услове да решава аграрно питање. Дајући земљу сељацима коју обрађују, ствара слободне људе који у будуће бранити своју слободу и своје огњиште. После протеривања кнеза Милоша Обреновића и Михаила Прочитај више…
Пише др Стеван Павловић,(Проказан као сарадник Беча и Пеште и издајник националних интереса Срба у јужној Угарској Павловић је старост дочекао у тешкој финансијској ситуацији) поданик аустроугарски у часопису Застава 19. маја 1968. године, о избору Милоша С. Милојевића за професора Велике школе. Не напада Милоша С. Милојевића већ Косту Прочитај више…
Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. О Србима три закона пише Вук Караџић 1836. године за које је 1814. Прочитај више…
Свако дело мора имати на крају закључак. Закључак за „Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији“ од Милоша С. Милојевића, Глава IX од странице 437 до 442, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре. https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/odlomci-iz-istorije-srba-i-srpskih-zemalja-u-turskoj-i-austriji-milos-s-milojevic/ Главна порука Милоша С. Милојевића штампањем Одломка из историје Срба Прочитај више…
Милош С. Милојевић: „ЖИВИМ ЗА ДАН КАДA ЋЕ БРАТ ПРЕПОЗНАТИ БРАТА“ „..ону нашу браћу која су нам најблажа, која су нам рођена, а која данас нас овде сабране на овом скупу или НЕ ПРЕПОЗНАЈУ или не признају за своју браћу!….“ Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Прочитај више…
Због чега ова причица Биће да је “Критички приказ лика и дела Илариона Руварца у нашој историографији” објављен средином јула 2021. на сајту петровград.орг, одакле га је 30. августа преузела “Балканска геополитика”, приређен према једном “вредном огледу” академика Чедомира Попова из 1999. године. Приређивач тај оглед “са пажњом” препоручује “широј али Прочитај више…
You must be logged in to post a comment.