Зашто дело настаје?
Докази историје, капитално историографско дело, Лаоник Халкокондил пише у сутону Византије. Врло је прикладно што је завршни период хиљадугодишњег бастиона хришћанства пропраћен сумирањем читавог наслеђа на које Византија полаже право. Од Херодота, зачетника историјске науке, преко богатог литерарног наслеђа, до споја црквене и државне власти, Византија заокружује свој миленијумски круг.
О животу и лику самог аутора знамо релативно мало, посебно наспрам обиља информација које нам пружа о свом времену. Његово име ипак можемо узети као симбол читавог смисла његовог рада, јер изворно значи победа народа. Победа народа је, као што знамо, у памћењу сопствене повеснице.
Сличну тежњу за опстанком видимо у историјском сећању нашег народа. Културни отпор је трајнији и одрживији, уз помоћ њега опстају народи подвлашћени далеко бројнијим и по сировој сили моћнијим. Народ који памти своје врхунце, али и неправде учињене му, има залог за вечност.
Халкокондил пише велику, свеобухватну историју да би предупредио и „другу смрт“ Византије, смрт у историјском памћењу.
Зашто је дело преведено код нас?
Паралела између историјске судбине Византије и Србије није само фигуративна.
Халкокондил се у Доказима историје на бројним местима бави управо историјом нашег народа. Наши преводиоци су се највише усредсредили управо на те пасаже. Они су интересантни већ и по томе што српски народ (Трибале) не приказује, као што смо можда навикли да мислимо о себи, са ниподаштавањем странца, већ са уважавањем. Супротстављајући се истовремено тумачењима, која види као фалсификате, да су Срби досељеници на Балкану.
Што је такође, можда, неочекивано: инсистира на називању Срба – Трибалима. Притом, савремени историчари кажу да није реч о омажу поменутом Херодоту. Постојала би могућност да је Халкокондик преузео тај назив по инерцији. Ипак, у списима тог историчара име Трибали не спомиње се више од једанпут.
С друге стране, у његовој епоси и вековима који следе, Халкокондилово тумачење историје није било схваћено као алтернативно и нерелевантно. О томе сведочи чињеница да је до данас сачувано чак 32 преписа рукописа Доказа историје! Очигледно је да су проучаваоци историје имали и интересовања за дело и поверења у Халкокондила. Неопходно је да се, најзад, запитамо који су разлози зашто не бисмо и ми.
Аутор: Зељић Павле
преузето: https://www.prometej.rs/education_post_type/cemu-delo-dokazi-istorije-laonika-halkokondila/
0 коментара