(„Дневни Лист“ бр. 148, 149, 150, 151 и 152)
Читаоци „Дневног Листа“ прочитали су чланак Пелагићев, који носи наслов „Солун и његов савремени значај“. Ту има свачега сваштарскога и пуно заједљивости, по већ познатој суманутости Пелагићевој. Њему је криво Друштво „Св. Саве“, смета му моја карта Србије у I књизи „Братства“, па диже дрвље и камење.
А ево откуда је та грдна потекла: Пелагић је послао Друштву „Св. Саве“ горњи чланак из Румуније са потписом В. П. Неки рекоше, да је рукопис Пелагићев, а један пак са свим озбиљно рече: ако је Пелагићев одмах га баците, јер је Пелагић бесан а сан његов рад прљав; и хтеде се још онда његов рукопис одбацити и нешиљати књижевном одбору Ја пак узех тај рукопис на прочитање по жељи г. председника, прочитао сам га и предао књижевном одбору са неким мојим примедбама; у књижевном одбору био сам и ја кад је овај чланак читан, и сви смо једногласно донели одлуку да није за „Братство“, већ за чланак каквих новина, јер по већ познатом његовом..
…Његова несмишљеност у писању иде далеко, он чак кори јевропске владаоце, што се не угледају на султанове казамате и зиндане, јер су, вели, боље од јевропских затвора и тамница! (?)
Ето за што Пелагић онако глупо и јетко нападе мој чланак и карту у „Братству“, чега није било кад је исти овај чланак био у друштву, и као да му се све знање састоји у томе, што је са Јакуб-бегом пронашао да има у Солуну 110.000 становника! (!). Чудо заиста, и велико знање! У Солуну па и у свима турским градовима није попис људства вршен озбиљно и тачно никада, по сваки разно прича, почев од 80.000, па терају неки нарочито Солунци до 150.000!
Дакле Пелагић је хтео да замочи своје отровне прсте и у Друштво „Св. Саве“, онај Пелагић и расколник, који је пљунуо на архимандритску расу и камилавку, и који нигде и ништа није радио, но све кварио и подривао, ђаке и у опште необраштену омладину тровао и упропашћавао, те су такви као недозреле биљке, и незреле лубенице са завијеном врежом пропадали и уништавали се, па тај и такав отровник оће сада да се увуче под закриље Св. Саве! Не прима Св. Сава расколнике и јеретике, он је противу њих војевао, па и сада дух његов војује противу таквих, као што је Пелагић, Па се још не стиди, кад тражи помоћ да иде у Хиландар!! О, подлости, подлости!
Што ви г. Пелагићу сада тек кукате и причате, колико има туђих и пропагандских школа у Македонији и Старој Србији, кад се то зна одавна? Што нисте до сада радили, већ све кварили и ширили некакве луде идеје, и тим одвраћали омладину од најсветије дужности? За што напустите вашем лакоумношћу и несмишљеним поступцима Босну „Поносну“?
Оволико сам држао за нужно да обавестим читаоце „Дневног Листа“, а заиста досадно ми је и одвратно и да споменем име Пелагићево, нити ћу га кад год спомињати, осим кад се крије као сада, да би му се лаж боље примила.
М. В. Веселиновић

Текст припремио за читање: ИА/АИ