Како су анализе из Лондона и конгрес у Ванкуверу спречили брисање нашег корена!
Деценијама нас званичне катедре и нордијско-берлинска школа историографије убеђују у исту догму: „Ви немате корен на Балкану пре 7. века. Винчанска култура нема везе са вама, то је случајна праисторијска епизода неког мистериозног, несталог народа.”
Али, шта се деси када егзактна лабораторијска наука удари шамар тој политичкој агенди? Деси се Светски конгрес археолога у Ванкуверу 2008. године. Дан када је званична западна археологија морала да капитулира пред необоривим доказима.
Шамар из Лондона за све светске цензоре
Преокрет је настао када је међународни тим експерата (из Велике Британије, Немачке и Србије) узео узорке шљаке са локалитета Беловоде код Петровца на Млави и однео их на највишу инстанцу – Институт за археологију у Лондону (UCL).
Под електронским микроскопом и кроз анализу изотопа бакра доказано је нешто што је срушило светске уџбенике:
-
- Намерна технологија: Винчански човек је у специјалним пећима намерно топио руду бакра (малахит) на температури од преко 1.100 степени Целзијуса. То није био случајни инцидент, већ развијена индустрија.
- Апсолутна старост: Методом радиоактивног угљеника (\(\text{C}^{14}\)) утврђено је да овај метал потиче из око 5.000. године пре нове ере!
То значи да је винчанска металургија на тлу Србије старија за више од пола миленијума од било ког доказаног топљења метала на Блиском истоку. Преко 4.000 научника у Ванкуверу морало је званично да призна: колевка светске металуршке цивилизације лежи у Подунављу, на тлу Србије.
Нова геополитичка игра: Како нам отимају име Винче?
Међутим, пошто западна наука више није могла да негира ове егзактне доказе, одмах је покренут нови специјални пројекат. Спрема се перфидна замена теза. Данас нам се агресивно намеће израз „Дунавска цивилизација” (Danube Valley Civilization) уметo Винчанске културе.
Зашто се то ради?
-
- Брисање географског порекла: Име „Винча” јасно лоцира центар ове праисторијске револуције на тло Србије и везује га за Подунавље као матичну српску територију.
- Интернационализација корена: Преименовањем у „Дунавску културу”, званични центри моћи покушавају да ово огромно цивилизацијско наслеђе разводње од извора до ушћа Дунава – да га прикажу као „општеевропско”, како би га лакше приписали другим новокомпонованим нацијама у окружењу које имају јасне датуме настанка у новијој историји.
Наше огњиште се не гаси декретима
Овај покушај преименовања је само наставак вековне борбе против српског аутохтоног бића. Основа наше културе никада се није налазила у папирима и декретима страних конзула или домаћих наручених „пројеката”. Она се миленијумима преносила директно унутар породице, око домаћег огњишта, и на заветним местима (записима). Архитектонска праматрица тог нашег обичајног огњишта лежи управо у уређеним кућама Винче са централним пећима.
Винча је технолошки и културно покорила тадашњи свет пре 7.000 година. Лабораторије у Лондону и конгрес у Ванкуверу су то доказали. Време је да одбранимо име нашег изворишта и не дозволимо да нам Винчу запакују у туђу „Дунавску амбалажу”. То је наше огњиште, а оно се не гаси тако лако!
Аутори: ИА/АИ
0 коментара