Појаве се неки представља да је Србин, а он у сржи југословен, следбеник Јоце Штросмајера, и узе за право да пљује по Србину Милошу С. Милојевићу. Тако неки под насловом „Милош С. Милојевић, историчар или патолошки лажов“ цитирајући бечког попа Илариона Руварца, руског императорског агента Ивана Јастребова и турског слугу Прочитај више…
Давних деведесетих година проф. др Реља Новаковић са групом поштовалаца лика и дела Милоша С. Милојевића покренуо је обнављање сећања на великог српског родољуба. Штампана су дела Милоша С. Милојевића која су била доступна и одржавали трибине. Почетком двехиљадите замире рад после смрти проф. др Реље Новаковића. Касније неколико удружења Прочитај више…
У продаји је књига „Стара Србија и Албанија“ од руског императорског службеника Ивана Јастребова о државном трошку. Прво издање изашло је у издању Српске краљевске академије, 1904. године, а штампана у Државној штампарији краљевине Србије. О каквом се делу ради, показује нам година штампања, првог издања на руском језику, да Прочитај више…
Митрополит Рашко – призренски Мелентије, био је на челу исте од 1854 -1895. године. Милош С. Милојевић у својим „Путопис IV“, на страници 127, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, описује митрополита Мелентија: „По свом повратку са поклоништва, већ га је другим очима гледало околно православно српско свештенство Прочитај више…
На страници 112 Путописи IV свеска од Милоша С. Милојевића, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ , описује поп Јован Поповић стање у Призрену: „Ми знамо да је ово прво корачање (рат 1876-1878 г.) српскога кнеза као прво Лазарево васкрсење, а очекујемо у тврдој нади, да ће Прочитај више…
Милош С. Милојевић пише у „Путопис дела праве (старе) Србије III књига“, у издању „Никола Пашић“ Београд на страници 236: „Предвече опет пођемо да некако уђемо у руски конзулат, јер смо особиту потребу да се састанем са ваљаним и честитим руским консулом г. Јастребовим, али преко пута његових вратница непрестано, Прочитај више…
У СПОМЕНИК XLI Српске краљевске академије, штампан у Београду 1904. године. дело Ивана Јастребова, „Стара Србија и Албанија“. Предговор и биографију написао је Момчило Иванић (Пивнице, 2/14. март 1853 — Београд, 23. април/6. мај 1916), српски филолог, професор гимназије и секретар Лексикографског одсека CКA. На Великој школи Београду, био је ђак Прочитај више…
You must be logged in to post a comment.