Извор: Википедија

Митрополит Рашко - призренски Мелентије, био је на челу исте од 1854 -1895. године.

Милош С. Милојевић у својим "Путопис IV", на страници 127, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, описује митрополита Мелентија:

"По свом повратку са поклоништва, већ га је другим очима гледало околно православно српско свештенство оба реда, па и сам митрополит тако звани Рашко-призренски г. Мелентије, велики родољуб и пријатељ српски, те му је и подарио 1874 године највиши духовни чин, који јадни и несретни православни Срби могу добити, по некој злој пакости и обести цариградских патријараха; а тај је чин архимандрита за црно, и протојереја, за бело свештенство: док: и Цинцари, и Грци, и Цигани, и Арнаути, и Блгари, и Караманлије, и т. д. православни, могу добити и добијају чинове, владика, митрополита и т. д. Цариградска патријаршија највише прихода и доходака има из бивше пећске патријаршије, а за то њој не само ништа не да, него новцем њеним васпитава на Халки, у Цариграду и т. д. младиће свију православних народности: српска јој је народност још кост у грлу, па то ти је."

Док руски императорски службеник Иван Јастребов, саборац: Стојана Новаковића, Симе Игуманова, Петра Костића, Ватрослава Јагића, Панте Срећковића и осталих (словенофила - југословена), пише у "Стара Србија и Албанија", на страници 128 у издању Сл. гласника Београд, о митрополиту Мелентију:

"Митрополит пак стално живи у Призрену, овамо долази само ради скупљања своје мирије и то исто ради и по другим градовима, где такође живи по неколико месеци и сакупља мирије. Прави је танеимдар. Продаје светотајства. Ценка се за службу. "

Званична историјска наука на све начине покушавају да оцрне митрополита Мелентија, како би оправдали погубну политику по Србе, Ивана Јастребова и Стојана Новаковића на територији Старе Србије.

Да је Призренска богословија политички пројекат, а не научна установа за образовање Срба на окупираним територијама Османског царства читајте у "Путопис IV" од Милоша С. Милојевића у делу "Пећка патријаршија - хаџи Рафаило Тонић - Архимандрит из Пећи  или рад око обновљење српске пећске патријаршије". Књигу можете поручити:

https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/

Аутор: Иво М. Андрић


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X