На страници 112 Путописи IV свеска од Милоша С. Милојевића, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ , описује поп Јован Поповић стање у Призрену:

"Ми знамо да је ово прво корачање (рат 1876-1878 г.) српскога кнеза као прво Лазарево васкрсење, а очекујемо у тврдој нади, да ће Кнез и нас ускоро ослободити, и то чекамо као светло Христово васкрсење.

Даље у фигурама вели ако радници не подране у свој виноград (ако српски кнез с војском не похита да ослободи свој народ), а оно ће их туђини зграбити, јер политика северна (руска) хоће да пошље у виноград (Стару Србију) западне раднике (разуме Аустрију). Вели да у то још не верује, али опажа.

Поп Јован вели да се је мало и споречкао са северним послaником (овде разуме рускога консула у Призрену), који му је казао да северна (руска) политика ради да Стара Србије потпадне под западњаке (Аустрију), а не да се сједини са Србијом. Поп Јован је на ово одговорио: „Ако Бог да биће ово Србија.“ Тада му је руски конзул рекао: „Верујем твоју жељу и Милојевића (Овде разуме пок. Милоша С. Милојевића професора), ви бисте хтели да заузмете и до Меке и Медине, кад бисте могли и кад би вас послушали.“

Онда му је поп Јован одговорио зар не би требало северном вођи (разуме рускога цара) да према својој сили помогне својој браћи Србима и да албанске дивљаке умири и доведе у покорност. А северни му учитељ (разуме руског козула) одговорио: „Да, да! Србима се једу дивље јабуке, али кад се Србија ојача и покори Албанију, па се наоружа, све ће туђе народе растерати и отерати у Шам! Какви су Албанци, такви су и ваши Срби (!)“ Онда му је поп Јован рекао: „Зар није боље да смо слободни Срби.“ Ту је разумео, јадник, да је то боље за Русију; а консул му руски у фигури одговорио: да је по неки пут боље имати змију која не уједа него ли змијицу, којој ће порасти зуби, па ће уједати (!) (Овде је руски консул наговешћавао да је боља и Аустрија – змија, него ли Србија, - змијица, која би после, по мишљењу руске политике, спречавала и руске и аустријске освајачке планове.) Даље је писмо довољно разумљиво, интересантно и поучно."

О поп Јови Поповићу више у "Путопис III" од Милоша С. Милојевића у издању "Никола Пашић" Београд, од странице 190 до 246.

Аутор: Иво М. Андрић


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X