Појаве се неки представља  да је Србин, а он  у сржи југословен, следбеник Јоце Штросмајера, и узе за право да пљује по Србину Милошу С. Милојевићу. Тако неки под насловом „Милош С. Милојевић, историчар или патолошки лажов“ цитирајући бечког попа Илариона Руварца, руског императорског агента Ивана Јастребова и турског слугу Петра Костића покушава да омаловажи рад Србина Милоша С. Милојевића. Из самог текста може се закључити да ништа није прочитао од Милоша С. Милојевића. Користи раније методе напада на рад и дело Србина Милоша С. Милојевића, тако да нема потребе писати о објављеном тексту.

На једном месту цитира руског императорског агената Ивана Јастребова:  ”Мени је позната Милојевићева маршрута; он није био ни у једном од тих места где се наводно налазе натписи које он износи,” закључује Иван Јастребов. (стр. 271 – 278) Стара Србија и Албанија.

На страници 200 Путопис III књига у издању „Никола Пашић“ Београд, од Милош С. Милојевић, пише свештеник из Призрена Јован Поповић:

„26-г. дође у Призрен г. М.С. Милојевић, бави се тајно преобучен у Призрен 3 дана, по овом и околини, и нејављајући се од Срба ником до Симе Игуменовића, долази и у школе и испитива децу и женску и мушку, а Турци су га још пре 13 дана тражили по Призрену и околини, и знали су да ће да дође, па по поставили страже, где се нађе да се убије;…. “

Страница: 224:

„1-г Новембра (1873.год.) писано у Београд г. М.С. Милојевићу, у коме се јавља, да се војна непрестано води између дибарских Арнаута и султанове војске, као и то да је скадарски мушур почео да покорава Латине, а и уједно се пита да ли је све своје белешке тачно примао, које су му послато преко г. Јастребова, да Јастребов шиље белешке о Грачаници да се печатују, и да је почео преводити фермане пећске патријаршије, гди ће се тачно обележити колико је који патријарх владао, и колико је пећска патријаршија живела, као и то да је Јастребов добио од свог правитества налог, да путује по свим оним местима по којима је г. М.С. Милојевић путовао, што је одпочео и све старине прегледао и сравнио, да ли су баш оне како их у „Путописима“ описује г. Милојевић, и да ли их има, и он непрестано чита Путописе.“

„13-г. извештај о свему г. М.С. Милојевићу као и о лажном писмену под именом за патријарха, а оно на другу страну;“

Страница: 227

„8-г. (1874. година) писано г. М.С. Милојевићу, да нека господа говоре да је боље да се призренска епархија подпише под бугарску екзархију но тако згодно место да се Гогама за цркву да. То раде наши патриоти, којима је боље да изневере своју народност да погазе аманет својих преотаца, но да Гогама уступе мали простор земље и питају за савет;“

 

Од кога је сазнао руски императорски агент Иван Јастребов за боравак и маршуту М.С. Милојевића у Правој Србији? Зашто је поставио турску стражу око конзулата да би онемогућио сусрет са М.С. Милојевићем? Када је знао за маршуту: Зашто није дао заштиту М.С. Милојевићу, какву је имао Панти Срећковићу 1873. године?

Одговори су у Путопис IV, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/

Поткачи у тексту југословенска мука Предрага Ђурића. Истина о Милошу С. Милојевићу од Предрага Ђурића,  у доњем видеу:

 

Аутор текста: Иво М. Андрић

 


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder