МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ: “НЕКА НАМ ОДГОВОРЕ ПАМЕТАРИСТЕ (…) КОЈИ ВЕЧНО ДРЖЕ: ДА СУ СЕ ДАНАШЊА СЛАВЕНСКА ПЛЕМЕНА ЈЕДНОГ ЛЕПОГ ЈУТРА ПОЈАВИЛА, КАО ПЕЧУРКЕ, У ЕВРОПСКОМ ЗЕМЉИШТУ И ДА СУ ОНИ ВАРВАРИ…”!

"да се не упуштам у ДОБА СРПСКО ПРЕ ХРИШЋАНСТВА, у којем видимо ову исту установу, на оваким истим месностима и. т.д. но у другим облицима и под разним називима, разних Жречева и Жречица и.т. д. ЈОШ У ПРВО ВРЕМЕ ПО ХРИСТУ, СРПСКИ ЈЕ НАРОД У ОВИМ КРАЈЕВИМА, И НА ОВОЈ СВОЈОЈ СВЕТОЈ ЗЕМЉИ, ПРИМИО ХРИШЋАНСТВО ИЗ УСТА САМИХ АПОСТОЛА ХРИСТОВИХ и њихових првих ученика, па и ову установу, и ако у првим вековима, у другом облику и називу, али суштини и цељи овој и истој (...) Но најважније је, што СВЕТИ САВА први Архијепископ српски, и равноапостолни
просветитељ српски, устројив независну српску цркву у тадањој краљевини Србији, но још неуједињеној Србији и српском народу, у којој је ОСТАЛА ОНА ПРАСТАРА СРПСКА АРХИЈЕПИСКУПИЈА ОХРИДСКОЈ, КАО РОБИЊА ИСТОЧНО РИМСКА, ИЛИ КАО ШТО ЈЕ МИ ОБИЧНО ЗОВЕМО, ГРЧКА; (...) А који су нам то господо историјски манастири, а који опет неисторијски? — Зар они нису сви историјски, зар они нису сви из старине, зар их има и такових, који немају своју прошлост, зар они нису, сви без икакве разлике део нераздвојног организма наше српске народности? — Одрицајући им прошлост, а са овом разуме се у исто време и историју, јер је историја прошлост, а прошлост историја, одричете је и народу српском, а са овим и самим себи: и тиме доводите НАЈСТАРИЈУ У СВЕТУ, или бар Европи (да попустим, да вам већ једном угодим) најдичнију и најузоритију, најчовечнију и развитију, најмилију и слађу, најплеменитију; благороднију и савршенију, народност српску, на ступањ породе печурака: то баш и хоће странци, да смо ми ''тиква без корена'' којом ваља; да умложе, облагороде е улепшају своје народности, осиле и обогате своје државе и т.д.", Наши манастири и калуђерство, Милош С. Милојевић.

МА Стевица П. Матко је помоћник старешине храма Св. великомученика Георгија у Београду на Бановом Брду - Чукарица. Храм Св. великомученика Георгија је ЈЕДИНИ у Србији (Ни једна библиотека или државни орган и установа у Србији немају постављено дигитализовано неко од дела Милоша С. Милојевића) који има на свом сајту постављена дела Милоша С. Милојевића, и то ни мање ни више него њих седам (https://hramsvgeorgija.rs/tag/milos-s-milojevic/).