JЕДАН ОД ОСНИВАЧА СРПСКОГ ДРУШТВА ЦРВЕНОГ КРСТА ЗАБОРАВЉЕНИ ВЕЛИКАН МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Несрећна судбина и заборав у Србији прати академика Милоша С. Милојевића и када је његов помен као једног од оснивача Црвеног крста Србије. Милош С. Милојевић је био један од 40-так оснивача Српског црвеног крста 1876. године, са Владаном Ђорђевићем, саборцем од Лицејске барикаде у току Бомбардовања Београда 1862. године Прочитај више…

АЋИМ ЧУМИЋ: ПИСМО М. С. МИЛОЈЕВИЋУ, ЧОВЕКУ КОЈИ ЖИВИ МИШЉУ СВЕГА СРПСТВА!

Пре 130 година, у јануару 1889. године из Париза, у току Светосавске скупштине, на руке Милошу С. Милојевићу стигло је писмо од Аћима Чумића, државног комесара у Паризу у друштву за изградњу и експлоатацију Српских државних железница (СДЖ). Чумић је 1862. године био професор Београдске гимназије, баш када је Милојевић као Прочитај више…

КЛЕТВЕ У «ПЕСМАМА И ОБИЧАЈИМА УКУПНОГ НАРОДА СРБСКОГ» МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Према Светом Писму у почетку је била реч. Ова чињеница да је реч стварање веома је поштована код Срба Моћ речи се, дакле, може пратити у укупној култури Срба. Сегмент ове културе је и клетва, односно проклињање Веровање да се клетвом може исправити нанета неправда (Срби увек куну када им Прочитај више…

ВРАЧАР: УЛИЦА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА НА ИМАЊУ ВОЈОВОДЕ ПЕТРА БОЈОВИЋА

Како историја плете причу: Милош С. Милојевић и Петар Бојовић били су ученици у ратовима за ослобођење и независност Србије 1876-1878. године. Милојевићу је додељена улица на Врачару баш на имању војводе Петра Бојовића, а у летњиковцу војводе Бојовића је била црква св. Тројице. Милојевић је књигу Наши манастири и Прочитај више…

КАКО ЈЕ СТОЈАН НОВАКОВИЋ „PRIOPĆIO JAZU“ ДА СВ. ПЕТКА НИЈЕ СРПКИЊА ВЕЋ БУГАРКА?!?

извор: https://www.facebook.com/miloscrnabara/ Константин Коста, познатији као посрбљени СТОЈАН НОВАКОВИЋ, дописни члан ЈАЗУ „приопћио“ је 30. маја 1877. године ЈАЗУ у Загребу свој научни рад „Живот св. Петке од патријарха бугарског Јефтимија“, којим подржава свог пријатеља Илариона Руварца у проглашавању ове светитељке Бугарком, а напада Милоша С. Милојевића који је за Прочитај више…

СРБИЈА, НЕКАД И САД: ДРЖАВНА НАРОДНА ШКОЛА „МАТИЈА БАН“ – ДРЖАВНА НАРОДНА ШКОЛА „МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ“!?!

Омаж великану Матији Бану у Галерији `73 „Поводом обележавања 200 година од рођења Матије Бана, у Галерији `73 отворена је документаристичка изложба „У част великану Матији Бану“. Изложба се реализује као део манифестације Дани европске баштине. Део библиотечке грађе, књиге и рукописе Матије Бана с краја XIX века, позајмљен је Прочитај више…