Омаж великану Матији Бану у Галерији `73

„Поводом обележавања 200 година од рођења Матије Бана, у Галерији `73 отворена је документаристичка изложба „У част великану Матији Бану“. Изложба се реализује као део манифестације Дани европске баштине. Део библиотечке грађе, књиге и рукописе Матије Бана с краја XIX века, позајмљен је за потребе излагања од стране Библиотеке САНУ. Куриозитет је, да се до сада врло мало знало и писало о лику и значају овог врсног ерудите, једног од оснивача САНУ – а, филозофа, писца и дипломате.

Изложбу је отворио Срђан Коларић, председник Градске општине Чукарица. Истакао је своје велико задовољство што је у прилици да обележавамо за Чукарицу, али и Град Београд , два изузетно значајна јубилеја: 45 година од оснивања Галерије `73 и 200 година од рођења Матије Бана, личности која је за Чукарицу посебна, јер је по овом великану и Баново брдо добило име. „Драго ми је што се ове године обележава и два века од рођења Матије Бана, и што је Галерија, тим поводом отворила изложбу посвећену Матији Бану, али и епохи у којој је живео, и у којој је својим радом оставио значајан траг. Част нам је да је изложба реализована уз свесрдну помоћ Српске академије наука и уметности, на чему смо посебно захвални, као и да ће, током њеног трајања, посетиоци имати прилику да виде ретке примерке књига и документе из периода стваралаштва Матије Бана.“
О радовим је говорио Миливоје Миша Рупић, аутор концепта изложбе и Мирела Пудар, директорка галерије. У музичком делу програма наступио je дуо гитара Јин Јанг (Ана Недељковић и Дијана Глигоријевић).

Изложба је подражана од стране Министарства културе и информисања Р. Србије, Секретаријата за културу Града Београда и ГО Чукарица.“, (http://www.galerija73.com/…/omaz-velikanu-matiji-banu-u-gal…).

МАТИЈА БАН И МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ:

Уз подсећање да је портрет Милоша С. Милојевића урадио зет Матије Бана – Стеван Стева Тодоровић (https://sr.wikipedia.org/…/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D…), који се данас чува у депоима Народног музеја у Београду (није део сталне поставке), погледајмо шта непопуларна Википедија каже о сарадњи Матије Бана и Милоша С. Милојевића:

„Предлог Матије Бана за оснивање „Одбора за Македонију“
У обраћању Јовану Ристићу, министру иностраних дела Кнежевине Србије од 23. марта 1879. године, Матија Бан предлаже оснивање Одбора за Македонију под заштитом Св. Саве.[16]
Задатак тог Одбора био би штампање књига за то подручје, као и »да одобор тражи српске учитеље за тамошње пределе и означава децу која би се отуд примала са благодејањем у наше школе«.[16]
Уз то, Бан предлаже и оснивање пододбора у Врању, Скопљу, Тетову, Куманову, Призрену, Кичеву, Прилепу, Костуру, Охриду.[16]
Као чланове београдског Одбора наводи: проту Јакова Ј. Павловића (1840—1905), професора Георгија-Ђорђа В. Малетића (1816—1888), правника Ђорђа-Ђоку Поповића (1832—1914), историчара Милоша С. Милојевића и себе.[16]
За Ниш предлаже професора Димитрија Ј. Алексијевића (око 1850—1913), експерта за турски и грчки језик, а за Врање архимандрита Ђорђа-Саву Д. Бараћа – Дечанца (1831—1913) и Деспота С. Баџовића (1850—1932).[16]

Милојевић се помиње[17] и у Предлогу који је Бан поднео министру Ристићу, тј. у документу који носи датум 24. март 1879. године.
У овом допису Матија министру Ристићу предлаже следеће:

»У тој цели имам и част поднети вам предлог: да се састави у Београду нарочити за Мекедонију одбор од следећих лица: Г. Ђорђа Малетића, Г. М. Милојевића, Г. Проте Јакова Павловића, Г. Ђоке Поповића и Матија Бана, а овима да се додаду, као чланови изван Београда: Г. Дим. Алексијевић у Нишу, Г. Архимандрит Сава у Врањи и Г. Деспот Баџовић у Врањи.; 1. Да се мањи пододбори зваведу по свим варошима неослобођене Старе Србије и Македоније све до реке Струме. 2. Да се саставе на српско-македонском језику (који ће се све више чисто српском приближавати) бар три сходне књижице на годину, које ће се књижице штампати о државном трошку у 4.000 истисака свега и преко поменутих пододбора тамо разашиљати. 3. Да се по тамошњим пределима подижу српске школе и за исте нађу учитељи. А отуда да се известан број младића васпитава уз државно благодејање у школама Кнежевине. 4. Да се у Врањи заведе једна мала штампарница и издаје за исте пределе мали лист забавног и политичког садржаја[16], тако удешен, да против њега не би ништа имале ни саме турске власти.[16] 5. Да се преко пододбора тамо шаљу упуства, а отуда добијају све вести и Вама достављају. Одбор и пододбор биће тајни. Част ми је бити, Господине Министре, Матија Бан, у Београду 24. марта 1879. Године«[18]

Од Бановог Предлога и припрема за оснивање Друштва „Светога Саве“ се одустало.[19]
Ово потврђује и нови Предлог Матије Бана, упућен августа 1880. године Јовану Ристићу, (на његов захтев) у којем се предлаже оснивање Одбора »за ванграничну народну ствар«, а после констатације да је у последње четири године потпуно прекинут рад у Старој Србији и Македонији, а да су га »Бугари прихватили у своју корист удвојеном енергијом и јаким средствим«.[19]
За овај Одбор, Бан предлаже готово исте људе, као и раније, Јакова Павловића, Панту Срећковића и Милоша С. Милојевића.[19]

У концепту који је сачинио Бан, а који је прерађен у министарову Одлуку, неколико дана касније, поред већ поменутих тачака, дато је и објашњење судбине претходног Предлога:

»Влада Његовог Височанства бринући се да свим просветним и другим сходним средствима развија свест српску и изван граница Кнежевине у оним странама које по народности и историји српству припадају. Та вангранична чисто морална радња замењена је ратном чије су последице ствари ново стање које је на себе позивало владину пажњу. Али сада опет настало је време да се преко размакнутих граница настави пређашња радња тим пре што је почело са више страна удвојеном снагом радећи о томе да се народна и државна свест српска поткопа или уништи у свим српским пределима ван Кнежевине, а пред Европом да се српској народности подметне народност туђа. Ту је озбиљна опасност коју Кнежева влада осећа се позвана да отклони…«[20]

Министарство просвете и црквених дела је у вези с тим питањем тек после промене (1880) владе тражило од Милоша Милојевића (тадашњег директора ниже гимназије у Лесковцу) да отпутује у Врање и употреби старе везе и канале ради слања уџбеника у овим српским областима (у Стару Србију и Македонију).[21]
Требало је да прође скоро три године, да напредњачка влада поново почне да се бави проблемима националног рада у Македонији и Старој Србији.
Након договора, Милојевић је почетком 1883. године боравио у Врању и организовао тајним каналима пребацивање уџбеника., (https://sr.wikipedia.org/…/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%…).

ДАНАС у Србији нема школе са именом Матије Бана (https://www.osjosifpancic.rs/index.…/istorija/nastanak-skole), нити са именом Милоша С. Милојевића (https://www.jankoveselinovic.edu.rs/), обе су ПРЕИМЕНОВАНЕ!?!


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder
X