• Према Светом Писму у почетку је била реч. Ова чињеница да је реч стварање веома је поштована код Срба
  • Моћ речи се, дакле, може пратити у укупној култури Срба. Сегмент ове културе је и клетва, односно проклињање
  • Веровање да се клетвом може исправити нанета неправда (Срби увек куну када им се нанесе неправда, не ради наношења зла). Клетва према српском веровању траје шест генерација

 

Руски научник Пјотр Гарјајев, Оснивач нове научне гране која се зове таласна генетика, каже: «Људи не схватају повезаност ријечи које изговарају и онога што им се догађа у животу. Главна структура човјека је ријеч, која има директан утицај на наш генетски апарат. ДНК осјећа ријеч и њен смисао, све што мислимо и кажемо утискује се у таласни ген, то јест таласно-генетски програм који мијења наслеђе сваке ћелије у једном или другом смјеру. Ако је ријеч пуна негативних значења, структура ДНК почиње да мутира и потомцима се већ предаје деформисана. Акумулација таквих негативних особина може се назвати ‘програм самоуништења’.»

Према нашим истраживањима, додаје Гарјајев, «клетва узрокује мутагено дејство слично радиоактивном зрачењу од 1000 рендгена. Човјек као вајар ваја свој генетски апарат и одговарајућу информацију преноси следећем покољењу. Ако је она негативна, онда из генерације у генерацију, као што од грудве снијега постаје лавина, расте и саморазарајуће утиче на потомке».

Ако се покуша успоставити хијерархија клетви, односно сазна која клетва је најгора долазимо до занимљивих виђења. Према одређеним веровањима најтежа је кумова клетва, према другим родитељска. Најстаријом се (што је нетачно) сматра клетва цара Лазара. Према «Песмама и обичајима укупног народа србског» најтежа је девојачка клетва. Да појаснимо.

Клетва као самосталан исказ изриче се са вером у магијску моћ речи да Бога, демона, судбину или природне силе покрене на наношење зла.

Народ верује да је кумова клетва посебно тешка – јер он представља моћног посредника између живих и мртвих.

Традиција клетви постоји вероватно у свим културама света. Време настанка овог израза закључује се на основу њене садржине: пошто је основни подстицај за настанак клевете проклињање некога са жељом да му се нешто непријатно деси, јасно је да је настала у давна времена када се веровало у магичну моћ речи.

Најгоре клетве су оне које „баци“ родитељ, а у народној поезији као „опасне“ клетве помињу се и оне које баца девојка или сестра.

Најстрашнија клетва наших предака је била заклињање мајчиним млеком (када мајка открије своје груди и закуне децу да је послушају у нечему, што је по правилу рађено једном у животу, а у срећним породицама никад), о коју се не сме огрешити.

Клетва цара Лазара спада међу најстарије српске клетве. Многи верују да још увек нисмо „скинули“ проклетство које нам је бачено пре скоро седам векова. Петковић сматра да су се многи догађаји у историји српског народа догодили управо на Видовдан захваљујући речима изреченим 27.06.1389:

Ко је Србин и српскога рода и од српске крви и колена, а не дош’о на бој на Косово не имао од рода порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, рујно вино, ни пшеница бела, Рђом кап’о док му је колена!“

Бројни су они који верују да је клетва изговорена уочи Видовдана обележила кретање и судбину српског народа. Као пример често се наводи да је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда управо на овај дан, а као пример из модерне историје наводи се изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу.

У „Песмама и обичајима укупног народа србског“, Милоша С. Милојевића такође наилазимо на клетве.

У Песми „Смрт Јовина“ налазимо стих:

„Већ су тјешке кљетве ђевојачке

Које су ме младе проклињале,

Проклињућиј; вако говориле:

Колико је јатлуку грана,

Толико је на јагуку рана,

Толик’ њек је на Јовану рана“.

ПОРУЧИТЕ ЗБОРНИК РАДОВА 2018.

Драма се наставља када остарела мајка пита свога сина Јована:

„Сине Јово јединац у мајке!

Кажи сине моје чедо драго!

Како би се опростио кљетва

Како би се опростио вјеза

И како ли, оних страшних

Мука

Што т’уклеше младе

Ђевојке“

Ал’ из труња Јова одговара:

„Мајко моја сладка ранилице!

Њемогу се опростити кљетва.“

У песми „Најка и Иван“ имамо обруту ситуацију када Иван куне девојку која се удаје за другог.

„Од мене јој је благослов;

Колико љеба појела,

Толико јада подњела.

Колико воде пропила,

Толико суза пољела.

Колико вина пропила,

Толико крви прољеља.

У песми „Болан Јово у гори“ (стр. 85) болесни Јово разговара са  дрветом (витом јелом), испод које болује јер су га проклеле три девојке које су му се обећале (дајући му везен јаглук), а он их преварио, после чега су га овако клеле:

„Колико је на јаглуку грана

Толико је на Јовану рана.

Колико је јаглуку кука

Толик’ Јова допао нам мука.

Колико је јаглуку веза

Толик’ нек је на Јовану свеза

Колико је јаглуку ица

Толик’ Јово допао модрица.

Колико је крушсци крушака,

Толик’Јову згодило пушака.

Што превари у селу девојке

Што превари ујела га гуја

Њега једна а њих деветере“.

У песми „Дарови преварене девојке“ (стр. 85) девојка овако куне момка:

„Моме драгом моје миле друге

Моме драгом моме вољеном војну

Спремила сам мрку марамицу

Кад омркне, да Бог да му даде

Да Бог даде и Богородица:

Да омркне а да не осване.

Што ме тужан данас преварио

Послушао свога старог бабу

Свога старога бабу и старицу мајку

Другу узо, а мени се смеје“.

Јасно је да се кроз „Песме и обичаје укупног народа србског“ и када су у питању клетве јасно уочава снажан етички кодекс.

За разлику од других тумачења и песама, код обредних песама укупног народа србског и моралног кодекса који негује издваја се жеља за животом, јер се концентрише на младост, на мушко-женске односе и верност као основни принцип заједнице.

Договор између момка и девојке јасно указује да они желе заједницу засновану на међусобној верности и продужењу трајања даривањем новог живота. Народни песници због тога истичу да превара девојке представља снажан морални неопростив преступ, а девојачка клетва која из овога проистиче добија снагу која се протеже на шест поколења онога мушкарца који превари.

Данас, када на сваком кораку видимо сасвим супротну тенденцију, тј. одсуство жеље за животом савремене србске омладине, „Песме и обичаји укупног народа србског“, Милоша С. Милојевића могу бити путоказ повратку животу, али и истраживање некадашњег културног јединства (обрасца) који може помоћи да се он поврати. Да би то било могуће, између осталог, мора се познавати дело Милојевића.

ЛИТЕРАТУРА

МЕДИЦИНА БУДУЋНОСТИ: Пазите шта причате, гени све памте!, http://www.sedmica.me/tzjrt/

Најгоре српске клетве: Опасне речи чије дејство траје шест генерација!, https://stil.kurir.rs/lifestyle/59235/najgore-srpske-kletve-opasne-reci-cije-dejstvo-traje-sest-generacija

Старац Пајсије упозорава: Родитељска клетва је веома моћна, пазите шта причате деци!, (Преузето из књиге „С болом и љубављу савременом човеку“ старца Пајсија Светогорца)

Песме и обичаји укупног народа србског, одабране песме, први том, Приредио Милош С. Милојевић, Ганеша клуб/Удружење „Милош Милојевић Црна Бара, Београд, 2018, стр. 64.

Исто, стр, 76-77

Исто, стр, 85.

Научни рад прод. др Зорана Милошевића доступан је у Зборнику радова 2018

Рад је доступан и на блогу аутора Балканска Геополитика.


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X