Пре 130 година, у јануару 1889. године из Париза, у току Светосавске скупштине, на руке Милошу С. Милојевићу стигло је писмо од Аћима Чумића, државног комесара у Паризу у друштву за изградњу и експлоатацију Српских државних железница (СДЖ). Чумић је 1862. године био професор Београдске гимназије, баш када је Милојевић као лицејац био на познатој Лицејској барикади у току бомбардовања Београда (О Милојевићевом учешћу на барикадама сведочи и Коста Шуменковић).

Вест о Чумићевом писму доносе нам београдске МАЛЕ НОВИНЕ у броју од петка 9. фебруара 1890. године:

"Писмо г. Чумићево. У једном од прошлих бројева напоменули смо, како је г. чумић, приликом Свето-савске скупштине послао г. Милошу Милојевићу један мали дарак, а сад смо у стању изнети и писмо, којим је спроведен тај дарак. Уверени смо да ће ово писмо интересовати наше читатеље. Писмо је послато преко г. Срете Поповића (највероватније Сретен Л. Поповић, прим. а. https://sr.wikipedia.org/…/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D… ), пензионера и гласи:

"Многопоштовани господине,

Пред опасностима, које Србију и Српство угрожавају, ја мислим да треба изнети више на видик рад г. Милојевића.
"У дугој и тешкој борби са многим и силним непријатељима Србије и Српства, па - по оној фаталној пометњи у биткама, кад своји на своје пуцају - у исто време и у борби са својим једноплеменицима, - у тој дугој и тешкој борби изложен унакрсној ватри, и највећи би џин уморио се. Али Милојевић није сеуморио. Он се бори без престанка, без одмора, без умора, са непоколебљивом вером у победу Српства.
"У приложеном писму ја саму неколико слабих речи дао израза моме дивљењу и поштовању те ретке појаве - и молим Вас, да изволите у прилици предати писмо г. Милојевићу."
То писмо упућено г. Милошу С. Милојевићу гласи:

"Господине,

"Ви сте, господине, посветили ваш цео живот узвишеној служби Српству. Са далеким погледима, необичном решеноћу, мушком истра ношћу, потпуном предан шћу, ретком скромношћу, Ви сте господине, вршили вашу узвишену дужност према Српству.
"Бранећи права Српска у Старој Србији и Македонији Ви сте, господине, са необичном видовитошћу бранили један од најбитнијих услова бића Србије и Српства.
"Ја сматрам за моју дужност, да и овога пута одам своје поштовање и ову признателност Вашем добро схваћеном патриотизму и Вашем светлом раду, који сте очували чист и сваке сујете и себичне спекулације.
"Уз изразе мога дубоког поштовања и особитог уважавања, ја Вас, господине, молим: да изволите примити и овај малени знак тих мојих осећаја. Знак је по себи ништаван, и не стоји ни у којој сразмери са осећајима, које ми ваш патриотизам улива; и ја страхује за пријем, који ће те му учинити.
"Али за мене би било велико задовољство, кад бих знао, да се једно ма и најмање обележје мога поштовања и уважавања налази у рукама човека, који живи мишљу свега Српства."

31 дец. 1889 год.

Париз,

Ваш искрени поштовалац

А. Чумић
.
(https://sr.wikipedia.org/…/%D0%90%D1%9B%D0%B8%D0%BC_%D0%A7%…)


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X