Један од ретких научника код нас, али и у Европи 19. века, који су другачије гледали на порекло предака данашњих Грка од службене европске историографије тог доба, био је Милош С. Милојевић. Милојевић је у својим Одломцима историје Срба 12 на преко 50 страна обрадио питање порекла предака данашњих Грка у старом веку и њихов однос према Србима. Због дужине рада ми ћемо пренети само део његових запажања по питању порекла предака данашњих Грка. Наиме, Милојевић је, на основу огромне писане историјске грађе коју је поседовао, сматрао да су стари Грци само остаци семитско-хамитских војски, потомци Асираца и Египћана и да су они остали као поражене снаге на територији пелашких тј. српских племена, временом се стопивши са њима. Ево шта каже по том питању:„Грци се хвале својом старином, својим знањем и вештином. Старина им је као и све остало, претерана, знање преузвишено, сила преувеличана и т.д. Прва писмена постала су им око 600 год. до рођења Христова… Не нагледајући на све измишљене бог зна какве старине, на своју мниму коренитост и остало, остаје оно што смо већ више пута већ навели: да стари Грци нису ништа друго до остаци војених чорда асијрских, које су се, као и Рамзисе у Италији, смешале са српским племенима живећим ту, а тако исто и остаци војених трупа Рамзесових, или Сезостриса II. Египатског цара… Кад се језик и остало овог врло важног, а ни најмање неиспитаног и неизученог народа, проучи, онда ће с млоге ствари одкрити о којима нисмо ни сумњали“.
Дакле, како можемо видети из овог цитата, по Милојевићу су преци данашњих Грка само остаци војски Асираца и Египћана, управо попут предака Римљана, којима се нећемо бавити у овом раду, јер приказивање њиховог порекла, захтева посебан рад. У наставку свог излагања Милојевић прецизира када су се појавили преци данашњих Грка, односно у ком периоду су дошли Асирци (Семити), а у ком Египћани (Хамити) на Балкану. Ево како он сумира своја сазнања по том питању:
„Ми смо још раније казали: да су се Грци настанили у српским земљама, као војници и војне страже семитске и етиопске расе, и да су такови морали састајати се из разних народа, који су управљани једним језиком испочетка и то на 2100 год. пре Христа асиријским, а после од 1445 па даље опет етиопским. Казали смо да никада нити су били, нити су састављали масе какве огромне и да им број душа никада није био велики, као и да никада и ништа нису радили, но готово урађено од робова јели и трошили.
Тако дакле сама њихова паметарница сведочи: да су се досељавали разни народи и да су они састављали одјелне насеобине из којих су постале Елине. Ово нам населење баш и пада у године које им стављамо, као остацима војника горепоменута два народа и две државе. Зна се да им је, по њиховом причању, највећи део народа населио из Египта. Кекропс и Данај, од којих је први основао Атину, а други Аргос. Кадм Феникијанин основао је Тиву, а Пелопс им је дошао из Фригије и потомци његови смешавши се са потомцима египатским од Данаја, оснивали су силне државице Пелопонеске, међу којима игра прву улогу Шпарта. Стога су се Аргос и Шпарта дуго поштовали као главе свију грчких замаља“. 14
Како видимо из његовог цитата, Милојевић је за први страни елемент који је дошао међу Србе на Балкану видео Асирце, чији долазак датује на 2100. годину пре Христа, што се делимично уклапа у став службене науке о продору предака данашњих Грка са севера на југ Балкана. Кажемо само делимично, односно хронолошки, јер је став службене науке, како смо видели, да су преци данашњих Грка из српског Подунавља око 2100-2200. пре Христа ушли на простор класичне Грчке (Хеладе) са простора северно од Олимпа. То, наравно, по аутоматизму не значи да су се кретали долином Мораве и Вардара, већ је њихов правац могао да иде преко Мале Азије, Босфора и Дарданела, па преко Јужне Тракије и Македоније поред Олимпа у Тесалију, Средњу Грчку, па на Пелопонез и касније Крит и друга острва.
Како смо већ објаснили, са простора српског Подунавља долином Мораве и Вардара долазе Пеласти, а не Асирци, који су могли доћи само преко правца Мале Азије, а не Подунавља. Проблем се јавља јер модерна историографија западноевропских земаља, у чему је следи историографија модерне Грчке, па и наше земље, покушава да насељавање Пеласта, од којих дирекно потичу Илири и Трачани и њихова многобројна племена, који су кроз читав стари и средњи век, све до средине 19. века (када долази до промене курса у европској историографији, којa је политичке, а не научне природе), сматрани за претке данашњих Срба и осталих Словена, покушава да представи као претке Хелена (Грка), чиме хоће да изгради континуитет грчке историје и помери га дубље у прошлост. Како смо већ рекли, такав став је само делимично тачан. Како нас обавештава Милојевић, а како ћемо видети у нашем раду, и сви значајни старовековни аутори, као и модерна лингвистичка и епигенетска истраживања у етногенези Хелена (Грка) учествовали су не само Пеласти (Аријци) већ и Асирци (Семити) и Египћани (Хамити). Од свих тих скупина негде до 8. века пре Христа формирала се једна народна скупина која је себе почела да идентификује као Хелене.
Пошто нам је циљ да детаљније прикажемо делимично египатско порекло предака данашњих Грка, јер се како Милојевић каже „највећи део народа населио из Египта“, овде ћемо се само кратко осврнути на неке аргументе који потврђују њихово делимично асирско (семитско) порекло.
Наиме, језик којим данас говоре Грци, иако званично спада у индоевропске аријске) језике, захваљујући пре свега великом фонду речи који је преузео из пелашког, он има неке специфичне карактеристике семитско-хамитских језика, који не постоје код аријских језика. Нпр. грлене гласове који су управо својствени семитско-хамитским народима, а нема их код Аријаца. У прилог томе иде „Етимолошки речник хетитског језика“ који је сачинио Абел Жире, где се јасно види разлика између језика господара тзв. Хетита и језика покореног становништав тзв. Хурита. Ово је врло важно јер се управо Хетитско царство ствара на простору мале Азије и горњег тока Тигра и Еуфрата (некадашње Кападокије, данашњег Курдистана), што су средишње области Асирског царства, које је предходило, али и наследило Хетитску царевину на том простору. Наиме, Хетити (Аријци) су, долазећи на те просторе, покорили староседелачко становништво Хурите (Семите) и временом се измешали са њима. Бројне хетитске речи су препознатљиве у данашњем српском и осталим словенским језицима, док су хуритске речи готово истоветне бројним речима из данашњег грчког језика 15 .
Што се тиче хетитског језика, њега је у својим делима дешифровао помоћу „словенског кључа“ чешки лингвиста Бедрих Хрозни, који је утврдио бројне сличности, како у језику, тако и у митологији између Хетита и Словена 16 .
Да један део најранијих предака данашњих Грка, асирског-хуритског (семитског) порекла и да потичу са територије античке Асирије-Кападокије (данашњег Курдистана) иде у прилог и то што они приликом доласка на Балкан нису имали своју реч за море, него су усвојили пелашку реч „таласа“, како тврди Габриел Леру 17 .
11 Martin Bernal – Black Athena: The Afroasiatic Roots of Classical Civilization, Volume III: The Linguistic Evidence. Rutgers University Press. 2006.
12 Милош С. Милојевић – Одломци историје Срба, српских-југословенских зе-маља у Турској и Аустрији, Државна штампарија, Београд 1872, репринт из-дање Никола Пашић, Београд 1996. стр 164-220.
13 Милош С. Милојевић – Одломци, стр. 218-219
14 Милош С. Милојевић – Одломци, стр. 219
17 J. Gabriel Leroux – Les premieres civilisations de la Mediterranee, Presses Universitaires de la France, Paris, 1966.
Аутор рада: Александар Митић
0 коментара