10.30 €
Књига није било досељавања Срба на Балкан аутора Александара Шаргића и Александара Митића разоткрива праву истину о писаним историјским изворима на које се позива службена наука. Научном методологијом направљена је нова историјска парадигма и тиме испуњен први услов за промену школских уџбеника.
ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: Испоруку књиге врши аутор Пост Експресом само за Србију!
Нема на залихама
Књига није било досељавања Срба на Балкан аутора Александара Шаргића и Александара Митића разоткрива праву истину о писаним историјским изворима на које се позива службена наука. Научном методологијом направљена је нова историјска парадигма и тиме испуњен први услов за промену школских уџбеника.
ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: Испоруку књиге врши аутор Пост Експресом само за Србију!
Само пријављени корисници који су купили овај производ могу оставити коментар.
Одмах треба рећи да је Милојевићева замисао била да се књига зове „Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији“, а не „Одломци историје Срба и српских-југословенских земаља у Турској и Аустрији“ како је касније изашло из штампе. У прилог тога даћемо и оглас који је написао сам Милојевић, Српске Новине, 2. марта 1872. године.
Шта је била …
Ова четврта свеска путописа представља ЕПОХАЛНО ОТКРИЋЕ Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, које трагајући за богатом заоставштином овог знаменитог Србина 19. века долази до сазнања да је Милојевић публиковао Путописе у облику новинарских чланака. Друштво је предано радило на прикупљању ове рукописне грађе и након обраде пред нама је наставак до сада познатих Путописа који припадају четвртој свесци. Овим …
Књига „О првом српско-турском рату 1876-1877“ Епистоларно сведочанство Милоша С. Милојевића, приредио Небојша Цвејић, издавачи : Удружење „Милош Милојевић Црна Бара“ и Међуопштински историјски архив Шабац.
Kњига проистекла из потребе друштва Милоша Милојевића из родне Црне Баре да се обједине сва Милошева дела. Ово је први том овог капиталног дела, штампан давне 1968. године, сада пред нама репринт издање.
Велики српски историчар и борац за присаједињење јужних српских земаља Србији Милош С. Милојевић је написао капитално историјско дело „Путопис дела Праве (Старе) Србије“, штампано у три књиге (1871, 1872. и 1887. године). Делу је претходило путовање на које је Милојевић кренуо почетком јуна 1870. године. Прешао је копаоничке пределе, који су у то време представљали неку врсту турске војне …
Читаоцу ове књижице (сам писац то штиво у неколико наврата самоиронично, али и са саркастичном бодљом за његове противнике, назива „чланчић“, и чак “мали и ништави новинарски чланчић”) ваља одмах на почетку скренути пажњу на неколико њених изузетности које је неочекивано сврставају у исту раван са најзначајнијим делима овог занемареног србског великана.
Kњига проистекла из потребе друштва Милоша Милојевића из родне Црне Баре да се обједине сва Милошева дела. Ово је ДРУГИ том овог капиталног дела, штампан давне 1968. године, сада пред нама репринт издање.
Kњига `Живот и дело Милоша С. Милојевића` аутора акад проф Радомира Ђорђевића и Мр Драгише Kостића је друго допуњено издање монографије великог Милоша С. Милојевића, штампане у оквиру програма обележавања 120. година од смрти великана срБског.
Успешно организован прошлогодишњи Први научни скуп са међународним учешћем са циљем додатног истраживања дела Милоша С. Милојевића крунише се садашњим Другим скупом, а како је то већ неминовно, Удружење “Милош Милојевић” преузима водећу улогу на оснивању Инситута за проучавање Милоша С. Милојевића. Циљ oрганизације скупова је да се свеобухватније расветли научно деловање истакнутог Милоша Милојевића, како у књижевности, историји, ослободилачким …
После 415 година од њеног објављивања у Пезару 1601. године на италијанском језику, прва историја Словена „Kраљевства Словена“ Дубровчанина Мавра Орбинија долази пред српског читаоца у комплетном облику. Читалац ће се лако уверити да је Орбинијево дело врло студиозно, засновано на чињеницама из најцењенијих историјских студија познатих у Орбинијево време, али и да оцртава сасвим другачију слику …
Климатски услови после завршетка последњег леденог доба условили су да у неолитском Подунављу и на Хелмском полуострву никне прва европска, сербо-рашка цивилизација са свим суштинским цивилизацијским карактеристикама, укључујући и писменост. Сербо-рашки пранарод је од ВИИ до ИИ миленијума пре Христа населио читав Евромедитеран и Евроазију од Гибралтара до Кине, мирним путем дифузије пољопривредног становништва и са сталним одржавањем културног и …
Рецензије
Још нема коментара.