Опис
Одмах треба рећи да је Милојевићева замисао била да се књига зове „Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији“, а не „Одломци историје Срба и српских-југословенских земаља у Турској и Аустрији“ како је касније изашло из штампе. У прилог тога даћемо и оглас који је написао сам Милојевић, Српске Новине, 2. марта 1872. године.
Шта је била побуда Милојевића да пред саму штампу промени наслов свог дела и у њему убаци реч „југословенских“ ми то са сигурношћу не можемо знати, али можемо да претпоставимо да се ради о својеврсној „уцени“ Српског Ученог Друштва на чијем челу је тада био Јанко Шафарик, јер као што знамо из уводне стране Милојевићеве „Историје“, штампање његове књиге је помогло Српско Учено Друштво са „70 дуката цесарских“.
Наиме, приликом штампања његове треће свеске „Песама и обичаја укупног народа српског“ 1875. године, Српско Учено Друштво је имало необичан став по питању наслова саме збирке песама. Ево шта каже Милојевић о томе: „захтевали су да се све те песме, а нарочито оне из Дибарске нахије напечатају под именом некаквих, никада нигде не постојећих на Божјем свету … Словена! обећавајући потписаноме бог зна какву награду и славу од разних странаца, а нарочито неких Словена. Потписани није дао да се о српском новцу, зноју, труду и са најчистијим и коренитијим српским умотворинама адвоцира за неке никад не постојеће и небивше Словене”. Из цитата се јасно види под којим условима би Српско Учено Друштво, помогло штампање Милојевићеве књиге. Како Милојевић на то није пристао, штампао је збирку о свом трошку, па је од планираних 880, у збирку због немаштине аутора која га је пратила целог живота ушло 597 пeсама. Мишљења смо дакле, да је и приликом штампања Милојевићевих „Одломака“ Српско Учено Друштво имало сличне захтеве, па да је у последњем моменту због беспарице, како би ово вредно дело угледало светло дана сам аутор пристао на додатак у самом наслову који се тицао Југословена. С тим у вези морамо нагласити да је Милош С. Милојевић цео свој живот посветио Србима и српству, па га данас сврставати у некакве поборнике југословенства, заиста делује непристојно и увредљиво за лик и дело овог великог човека. Стога сматрамо да је наша дужност, да препоручимо да се репринт његове књиге штампа под њеним правим називом ОДЛОМЦИ ИЗ
ИСТОРИЈЕ СРБА И СРПСКИХ ЗЕМАЉА У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ.
Издавач, Удружење “Милош Милојевић”
Формат: 18 x 25
Број страна: 452
Повез: Тврд повез
ISBN: 978-86-81364-07-9
Из предговора Александра Митића
…Видели смо да су многи Милојевићеви ставови у његовим „Одломцима историје Срба“ већ доказани савременим научним радовима и књигама више домаћих и страних аутора. Анатемисање Милоша С. Милојевића заборавом од стране службене историјографије, донело је Србији и српској култури тешке последице. Колика је нетрпељивост према Милојевићу, види се из чињенице, да нико озбиљно није покушао да изучи само литературу коју је навео у свом делу, а коју је користио приликом рада на својој књизи. Оптужбе на рачун Милоша С. Милојевића и његовог дела од стране његових савременика, али и од стране њихових ученика су неосноване, па проф. Сретен Петровић подсећа и на то „да је Милојевић од свих својих савременика који су се бавили, народним животом и обичајима, као свршени студент Историјско-филолошког одсека на Филозофском факултету у Москви, једини имао стручно знање да се бави фолклором, лингвистиком, филологијом и митологијом, и његови критичари нису били на таквом интелектуалном нивоу да би могли да га прате и да га разумеју“ (Сретен Петровић – Слављено и оспоравано дело Милоша С. Милојевића, Зборник „ Допринос Милоша С. Милојевића књижевности“, Црна Бара, 2018. стр. 50-99).
Неке мале неправилности у његовим ставовима изнете у „Одломцима“, нису од пресудног значаја, за одбацивање Милојевића као историчара. Напротив, највећи део његовог рада стоји на веома чврстим доказима. Мишљења смо да Милоша С. Милојевића треба изнова проучити као историографа, користећи сва расположива достигнућа савремене науке за поновну проверу његових ставова и дати му заслужено место међу великанима српске историје, где смо уверени, он заиста и припада. Такође сматрамо да треба штампати све Милојевићеве текстове разбацане по разним часописима и зборницима и тако их отргнути
од заборава и немарности. То је најмање што можемо учинити за овог великог сина нашега народа.
Рецензије
Још нема коментара.