- Не можете додати "ДИВОНИЈА - Јован И. Деретић" у корпу јер тог производа нема на залихама.
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледИЗМИШЉЕНО ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА
Aутори: Јован И. Деретић, Драгољуб П. Анатић и Слободан М. Јарчевић
Kњига садржи три независне анализе досадашње тврдње историчара да су се Срби доселили на Балкан и у Средњу Европу у шестом и седмом веку после Христа. Антић као аутор првог рада уводи читаоца у време и прилике у Европи кад је, према званичној историји, уследило досељавање Срба. У другом делу …
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледНОВА КРМЧИЈА – Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић
Попут Крмчије Светог Саве, која је објединила суштинске карактеристике српског идентитета ствараног у претходним миленијумима, ова књига даје упутства за изучавање српске историје и јачање српског идентитета данас, па јој је зато и дат наслов Нова Крмчија…
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледДРЕВНА ЦАРСТВА – Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић
ДРЕВНА ЦАРСТВА – Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић
Ганеша клуб, 2017
25цм, 400стр
тврд повез, ћирилица
ИСБН: 978-86-84371-61-6
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледСЕРБИ НАРОД И РАСА – Јован И. Деретић
СЕРБИ НАРОД И РАСА – Јован И. Деретић
Ганеша клуб, 2013
25цм, 406стр
тврд повез, ћирилица
ИСБН: 978-86-84371-36-4
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледСРБИ И АРБАНАСИ – Јован И. Деретић
Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа! У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија…
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледСРБИЈА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ – Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић
У овој књизи обухваћени су само најважнији догађаји, они о којима је мало писано или није довољно писано. Као што је то случај са целокупном историјом Срба тако је и историја Србије средњег века била потчињена утицају пропаганде.
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледДИВОНИЈА – Јован И. Деретић
Дивонија је прва књига на српском језику о веровањима код Срба пре Христа…
-
Јован И. ДеретићКњигеБрзи прегледСРБИЦА – Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић
Циљ ове књиге је да и кроз изучавање писмености и писама укаже на дубоке античке корене Срба и Руса и на српско-руски карактер темеља европске цивилизације…Из предговора
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледНАША ПОБЕДА – за садашњост и будућност Србије – др Јован И. Деретић
Поштовани читаоци, пред вама се налази друго, обновљено издање књиге „Наша победа – за будућност и садашњост Србије“ академика др Јована И. Деретића. Прво издање овог дела објављено је 2005. године у Београду и данас га представљамо у идентичном облику, изузев последњег одељка, који је накнадно придодат.
-
Јован И. ДеретићКњигеБрзи прегледКРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА – Мавро Орбини
- Укратко о књизи:
После 415 година од њеног објављивања у Пезару 1601. године на италијанском језику, прва историја Словена „Kраљевства Словена“ Дубровчанина Мавра Орбинија долази пред српског читаоца у комплетном облику. Читалац ће се лако уверити да је Орбинијево дело врло студиозно, засновано на чињеницама из најцењенијих историјских студија познатих у Орбинијево време, али и да оцртава сасвим другачију слику …
-
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледЗАПАДНА СРБИЈА – др Јован И. Деретић
Ми Срби смо били врло немарни према нашем историјском наслеђу и то нам је нанело велике штете и у прошлости и у садашњости.
Дозволили смо да нам други народи, према нама углавном непријатељски настројени, кроје нашу историју и одређују наша историјска права. У овом историјском прегледу посвећује се пажња западним српским земљама, а о другима се говори само колико је то … -
Ганеша клубЈован И. ДеретићБрзи прегледАНТИЧКА СРБИЈА – др Јован И. Деретић
АНТИЧKА СРБИЈА раскринкава старе представе о античком времену које нису засноване на научним чињеницама, него су хипотетички исконструисане ради попуњавања логичких и временских празнина, као и тенденциозних тумачења у политици доминације.
Балкан (Хелмско полуострво) представља широко научно поље за истраживање развоја цивилизацијских сфера старог и новог света. Винча, Лепенски вир, Старчево, Сирмијум, Гамзиград и многи други археолошки локалитети не дају се …